Konkurs

Tog kišnog, jesenjeg dana, davne osamdeset treće, Marina se javila na konkurs za radno mesto kafe kuvarice u jednom velikom državnom preduzeću. Završila je srednju školu, roditelji nisu imali novca da je dalje školuju, i u velegrad je stigla iz provincije.

Posao joj je našao jedan stari očev prijatelj, sudija u penziji. On i njegova supruga pomogli su joj i da nađe manji stan u kome je sada živela sa još jednom cimerkom.

Sve je ovo iskreno i otvoreno rekla prijemnoj komisiji. Ljudi u crnim odelima sa kravatama i žene strogog pogleda slušali su je bez prekidanja.

Nije pitala za platu. Nije se žalila što ima višu struku od one koja se traži za kafe kuvaricu. Želela je samo da radi. I to je rekla komisiji. Primili su je. Sudija, član opštinskog Komiteta je molio da za nju.

Prvih dana na poslu je bilo teško. Nije poznavala zaposlene, nije znala da se snađe u lavirintima hodnika. Nije znala ko kakvu kafu pije.

Popodne je provodila sa cimerkom, sve dok cimerka nije našla momka i počela da odsustvuje iz stana.

Par meseci kasnije, snašla se na novom poslu, a cimerka se udala. Ostala je da živi sama u stanu. Zvala je roditelje i molila ih da puste najmlađu sestru da dođe i živi sa njom. Ona bi joj plaćala i školovanje, našla bi još dodatni posao. Roditelji su odbili. Nadicu planiramo da udamo, šta će ona u velikom gradu. To su joj rekli posle njenog upornog navaljivanja da Nadica dođe kod nje.

Nije želela stalno da odlazi u posetu kod sudije i njegove supruge. Dosadila im je. I tako je vikende provodila uz čaj i knjige.

***

Jednog dana je u preduzeće došao mlad pravnik. Bio je visok, crn, markantan. Marina ga je  pitala kakvu kafu voli, i zapamtila je odmah- gorka sa puno pene.

I Miloš. taj mladi pravnik, primetio je smeđokosu, vitku devojku očiju boje badema. Uvek je bila uredno obučena, tačna, i nije prenosila tračeve koje su prenosile njene dve starije koleginice Vera i Živana. Zato je on uvek molio da mu kafu skuva i donese Marina.

Vera i Živana su to primetile, ali nisu osetile ni tračak ljubomore. Pa ona je dete, a mi smo matore koke, smejala se Živana u razgovoru sa Verom.

Vreme je prolazilo. Marina je imala utvrđenu putanju- kuća-posao-kuća. Nije imala prijatelje u gradu, a cimerka više nije imala vremena za nju kada je ostala u drugom stanju.

Marina je jednog jutra donela kafu Milošu. Bacila je pogled na uredan sto i na gomilu pravnih knjiga i časopisa. Miloš je iznenada ušao u kancelariju i zatekao je da čita jednu od knjiga sa stola.

  • Zanima te pravo?
  •  Da, ali..nisam mogla da studiram.
  • Hmm..možda nešto može da se sredi, zagonetno se Miloš osmehnuo.

U ponedeljak ujutru, Marinu je pozvao u kancelariju generalni direktor. Rekao joj je da su i on i njen načelnik i šef zadovoljni njenim radom. Pitao je da li bi želela drugo radno mesto i stipendiju za studiranje. Marina je zbunjeno klimnula glavom.

Kroz nekoliko dana preduzeće je sredilo stipendiju, da vanredno studira pravo. Dobila je i novo radno mesto administrativnog radnika u pravnom Odseku. Kancelariju je delila sa Milošem. Osećala je i znala da se on potrudio da lepe reči o njoj dođu do direktora. Nije mu to rekla. Bila je srećna što radi sa njim. Još srećnija kada joj je rekao da sprema dodatne ispite da bi postao advokat.

Sasvim spontano su njih dvoje počeli da se druže i da izlaze. Zaljubila se u njega a i on nije bio ravnodušan.

Nekoliko meseci kasnije rekla mu je da je trudna. Radovao se i te večeri je odveo na večeru. Zaprosio je. Pristala je.

Roditelji su bili zapanjeni kada su čuli vesti.

  • Nismo mi tebe poslali u Beograd da zatrudniš i da se udaš! Ko će nas da pomaže- bila je prva očeva reakcija.

Marina je ćutala. Majka je bila za nijansu blaža od oca ali se po boji glasa osećalo da je ljuta.

Ipak, došli su na svadbu koju su finansirali Miloševi roditelji koji su živeli i radili u inostranstvu.

Dopao im se Miloš, a bilo im je i drago što će on preći u njen stan.

  • Planiramo da uzmemo kredit i kupimo ovaj stan, rekla je roditeljima.

Roditelji su zadovoljni otišli kući, postiđeni zbog svoje prve, negativne reakcije.

***

Marina je uzela porodiljsko bolovanje, učila je i išla na predavanja. U sedmom mesecu trudnoće se loše osećala pa je učila iz skripti i nije išla na fakultet.

Miloš je završio nekoliko ispita potrebnih za advokaturu, i spremao je završni ispit.

Te večeri, Marina je dremala uz neki film. On je odmarao od učenja i čitao je beletristiku uzetu iz biblioteke. Trgao se kada ga je Marina odjednom pitala

  • A ko kuva sada tamo kafu?
  • Otvaraju konkurs za to radno mesto, pošto Živana i Vera odlaze u penziju.

Marina se probudila iz dremeža i počela da se smeje. Miloš je pitao šta joj je..i rekla mu je da se setila kako se ona ponašala i kako je bila zbunjena kada se javila na konkurs.

Dušo, Miloš je pomazio po kosi..ja otvaram konkurs za najbolju mamu i odmah te primam na posao. A kad bebče malo poraste i ti završiš sa fakultetom, bez konkursa ćeš raditi u advokatskoj firmi koju planiram da otvorim.

Veče, mirno i tiho, ometao je samo razdragan smeh koji je dopirao iz Marininog i Miloševog stana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.