Klovnovi kad plaču, zvuči kao smijeh

Jutro. Na radiju je išla Tifina pesma „Ne pitaj me“ i stihovi u njoj „Klovnovi kad plaču, zvuči kao smijeh“…zapalio je još jednu cigaretu uz kafu. Razmišljao je o danu koji je ispred njega. Morao je ponovo da namesti svoju masku, masku srećnog klovna. Tek kada se predstava završi, on će moći da je skine.

Svakog jutra je pre posla nameštao masku, a bila mu je sve teža i teža. Ali nije smeo da je skine. Zbog svih ljudi koji bi se smejali njegovom bolu. Nije moralo da boli. Sam je kriv za to, neka ispašta, korio je samog sebe.

Napustio je devojku na sam dan venčanja. Šta je mogao da očekuje? Bol i samo bol, i krivicu. Imala je druge pre njega, pa šta? Ovo je 21 vek. A on to nije mogao da podnese.

I zato sada, kada je prošla godina od tog napuštanja, on nosi masku. Masku zadovoljne, srećne osobe. Smeje se kao klovn. I plače.

10 thoughts on “Klovnovi kad plaču, zvuči kao smijeh

    1. Volim da pročitam pohvalu od tebe, jer ti si majstor kratkih formi. Ovo prvi put pišem..kratku formu..biće ih još..Hvala ti puno na komentaru 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.