Ključ

Otvoriću srce i baciću ključ. Bila je to prva misao kada se probudila tog nedeljnog jutra.

Skuvala je kafu i upalila kompjuter. Uz kafu je pročitala najvažnije vesti, i onda je ušla u inboks svoje elektronske pošte. Sanduče je bilo prazno. Sasvim očekivano, pomislila je.

Otkucala je mejl adresu i počela da piše:

Mislim da sam ti dala dovoljno vremena. Ukoliko ne želiš da odgovoriš na mejl, i ukoliko ne nameravaš da me pozoveš, mislim da je besmisleno da se i dalje trudim. Želim ti svu sreću ovog sveta!

Poruka poslata. Krenula je dalje, redom..bilo je tu i prijateljica i nekih koje godinama nije videla.

Kada je završila odlučila je da napiše priču, ali nije znala kako da počne.

Kada te razočaraju svi, i kada razočaraš samog sebe, najbolje je sve spakovati u jednu veliku izmišljenu kutiju, i zaključati je. Ključ treba baciti.

I treba se menjati. Iz korena. Treba pronaći snage da se krene ispočetka. Znala je da to može.Kutija puna uspomena čak i nedavnih, bila je pažljivo spakovana.

Zaključala je tugu, bol, sećanja, ljude…i bacila ključ.

Otvorila je srce, osetila se slobodno, bila je spremna za nov početak.

5 thoughts on “Ključ

  1. Srce uvek treba da bude otključano..
    U životu se sve menja, i nema povretka na staro.
    Ćutanje ( ne- komunikacija ) je takođe vrlo jasna komunikacija.
    Lavica si, možeš sve.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.