Kišne novembarske noći

Još jedna noć u kojoj pada kiša. Jedna u nizu novembarskih kiša. Kiša budi tugu. Kiša vraća sećanja.

Hoću da napišem za tebe pesmu ili kratak esej o našoj ljubavi. Poslaću na neki književni konkurs. Nagrada mi nije važna. Važno mi je da napišem najlepšu priču o tebi, o nama.

Dok si bio pored mene nisam mislila da pišem o tebi. Bili smo srećni. I živeli smo.

Kada si srećan nemaš želju da pišeš. Nemaš vremena.

Kada ti telo i dušu obaviju tuga i tama, slažeš reči u rečenice, rečenice u priče, tekstove, novele…pišeš u terapeutske svrhe. Tako bar kažu stručna lica.

Kiša mi budi sećanja na sve one kišne noći koje smo proveli zajedno. Kiša mi budi uspomene.

Verovatno ovako mora da bude.

Ti spavaš večnim snom, ja lutam hodnicima tuge i sećanja. A kiša pada.

Nedostaješ mi.

VT

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.