Kako preživeti mobing

O zlostavljanju na radnom mestu se godinama ćutalo. Žrtve su ćutale iz straha da ne dobiju otkaz, a oni koji su ih zlostavljali prolazili su bez kazne.

Donošenjem zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu napravljen je veliki korak. Par godina kasnije doneta je i prva sudska presuda u korist žrtve zlostavljanja- mobinga.

Međutim, i danas postoji strah da se o tome govori. Zaposleni se teško odlučuju da prijave mobing.

Strah od gubitka posla, strah od osude okoline, strah. 

To snažno osećanje-strah, glavni je razlog zbog koga se i danas dešavaju zlostavljanja na radnom mestu.

Žrtve mobinga su uglavnom žene, ali je i veliki broj muškaraca ugrožen od strane zlostavljača.

 

Zlostavljači ili moberi su osobe koje su na višem položaju od žrtve ali postoje i slučajevi kada se i zaposleni pridruže u vršenju mobinga.

Oni koji vrše mobing obično to rade jer su nesigurne osobe, ili nedovoljno upoznate sa poslom koji obavljaju. Svoj bes, negativnu energiju i lična nezadovoljstva prenose na žrtvu, ili na žrtve. 

Jedna osoba može da vrši mobing nad više osoba. Obično se takve priče i pojavljuju u javnosti.

Kako preživeti mobing, koje su posledice i kako nastaviti život nakon mobinga? 

Mobing može da se preživi, ali se nikada ne zaboravlja. Ostaju posledice. Telo trpi, ali duša još više boli. Zbog mobinga koji doživi jedna osoba, često trpi cela porodica. 

Ono šta se meni dešavalo godinu i nešto dana može se nazvati mobingom. I danas, posle više od šest godina od tih događaja, teško mi je da pričam o tome. Ali, činim to da bih ohrabrila druge. Sve one koji se plaše da progovore i da se pobune.

Iz „svoje zone komfora“ sa radnog mesta koje sam volela otišla sam svojevoljno. Želela sam promene i ta želja me je skupo koštala.

Brzo sam se snašla na novom radnom mestu. Bila sam prihvaćena i od strane kolega. I na prvi pogled, od strane šefovice.

Tada nisam znala da je ta žena, promenljivog raspoloženja, već ranije maltretirala svoje zaposlene.

Bila sam joj „desna ruka“ kada su nju pritiskali rokovi i nadređeni. U tim trenucima sam bila „najbolja“, „savršena“, „pametnica“.

Dobro smo se upoznale i znala je da sam emotivno slabija od nje. U nastupima besa vikala je na mene, svađala se, verbalno me zlostavljala.

Trpela sam sve do jednog jutra kada je njen bes eskalirao. Počela sam da plačem i nisam mogla da stanem, a ona je pričala i pričala…Sećam se te bujice otrovnih reči i optužbi da sam neradnik, da sam bolesnik, da drugi rade moj posao. Izgovorila je i reči koje je moj poznanik advokat okarakterisao kao klasičan mobing.

Otišla sam na bolovanje i posle njega na drugo radno mesto.

Nisam je prijavila. I ne žalim zbog toga. Snosim veliki deo krivice samim tim što sam „preko hleba tražila pogaču“.

Preživela sam mobing bez nekih posledica. Ali nikada neću zaboraviti taj period svog života.

Osobe koje su žrtve mobinga ne treba da ćute. Treba da se bore za sebe i za svoja prava.

Oni koji zlostavljaju zaposlene treba da snose odgovornost zbog svojih postupaka. 

Niko nema pravo da uznemirava nekog drugog na radnom mestu. I ne samo na radnom mestu. 

Budite hrabri i recite dosta verbalnom, psihičkom, ali i fizičkom maltetiranju na radnom mestu.

Znajte da niste sami. Da nas ima još. I znajte da pravda pobeđuje, verujte u to.

 

Ilustracija preneta odavde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.