Kada nešto guši u duši

Postoje dani kada te nešto guši u duši. Plašiš se da otvoreno razgovaraš sa nekim, da kažeš šta smeta, šta ti se ne sviđa. Plašiš se da ćeš reći neku ružnu reč i da ćeš povrediti tu osobu.

Onda se zamisliš i upitaš- koliko je toj osobi stalo do tebe? Koliko je tebi stalo do te osobe?

Bila ti je draga. Verovala si da može da ti postane dobra prijateljica. Mnogo puta si je zvala na kafu, i da se konačno upoznate. Nikada nije našla vreme za tebe.

Vremenom su počele da ti smetaju sitnice, stvari koje ne bi možda primetila, da nisu bile tako uočljive.

Pogrešila si, kada si pomislila da je „dobro rame za plakanje“. Kaješ se sada zbog toga. Delić svojih bojazni, tajni, strepnji, čežnji si podelila sa nekim ko ne može da te razume. Možda zbog generacijskog jaza, ko zna.

Kada nešto guši u duši prebacuješ misli na monitor. Nekada je to bio papir, sada je monitor. Moderna vremena.

Neko će možda reći- zavidiš joj. A ti ne zavidiš. Nemaš razloga. Tvoj život se razlikuje od njenog, i čak je bogatiji za neka iskustva, bez obzira na godine.

Nisi ambiciozna kao ona. Ono šta želiš, potrudiš se da ostvariš. Sama ili uz pomoć ljudi za koje smatraš da su ti prijatelji.

Muči te nešto. Nemaš hrabrosti da sve otvoreno kažeš. Nemaš hrabrosti da prekineš i ugasiš to „čudo“ koje te odvaja od knjiga, šetnji, prijatelja, televizije.

U dilemi si. Da li da klikneš na dugme „briši profil“ i da odeš..i sve zaboraviš. Da, biće potrebno vreme da zaboraviš..nećeš sve zaboraviti, ali vremenom ćeš se sećati kao kroz maglu. Vreme ipak čini svoje.

Zašto uopšte razmišljaš o osobi koja o tebi ne razmišlja? O osobi koja te ne želi u svom društvu?

Razmišljaš zato što ne voliš da ostane nedorečeno. I boli po malo kad izgubiš nekoga za koga si verovala da može da postane pravi prijatelj.

Život je čudo. Donosi nam i srećne, ružičasto obojene dane i ove dane, sive i nekako tužne.

Kada nešto guši u duši, pokušaj da skupiš hrabrost i da progovoriš…ili prošetaj, ugasi to „čudo“ i posveti se drugim lepšim stvarima.

Ovo je još samo jedno iskustvo i ništa više. Deo ogromnog mozaika zvanog Život.

3 thoughts on “Kada nešto guši u duši

  1. Samo pitaš sebe: „Postoji li još uvek ono zbog čega sam tu, ili je to zbog čega sam došla izgradilo nešto lepo, nešto što me sada drži tu?“ Ako su odgovori na oba pitanja „ne“, dalji korak je neminovan.

    Probao sam jednom da vidim kako to izgleda kad ugasiš fejs nalog (ne možeš ga obrisati). Kad klikneš, izađe ti spisak prijatelja i kaže „Pogledaj kome ćeš nedostajati“. E ako ti znaš kome ćeš nedostajati, pa ako taj osećaj opet ne bude toliko jak da se predomisliš, tvoj pute je, opet, u jednom smeru.

    E sad: ako u „Pogledaj kome ćeš nedostajati“ ne bude mene, onda to mesto i nije iskreno. I možda ti pomogne da lakše odeš.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.