Kad sve prođe ostaću sam

Po ko zna koji put slušala je himnu svog života. Da, pesma je verno prikazala njen život.

Nije bila zvezda, ali je radila posao sa zvezdama. Dok je radila taj posao, mobilni joj je stalno zvonio. Svi su želeli da se vide sa njom, popiju kafu i piće. Dobijala je i cveće i velike čokolade. Radila je još jedan posao, na kome su je svi voleli. Izlazila je sa društvom na palačinke, kući su je vraćali „prijatelji“ ili taksisti.

Bila je deo velike porodice, tako je gledala na oba posla.

Tada su je poznavali i drugari uz osnovne i srednje i kumovi njenih kumova, i komšije i njihovi rođaci.

Divan, dinamičan život je vodila. Trajao je godinama.

A onda se povukla. Osamila. Telefon je prestao da zvoni, nikome više nije bila potrebna.

Danas, kada su godine prošle, shvatila je da je bila samo „katica za sve“, a da su ono cveće i čokolade bile samo znak pažnje i želje da radi što više.

Neki od njih su sada gore. Ona je ostala dole.

Sama je, ali iz cele priče izašla je poštena, neokaljenog obraza.

Poštenje i obraz se ne mogu kupiti.

A da li će zaista ostati sama, vreme će pokazati.

3 thoughts on “Kad sve prođe ostaću sam

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.