Kad progovore građani, četvrta priča

Tibor Tot iz Apatina, zubni protetičar, otac, administrator foruma DANUBIUS. Ovaj moj prijatelj koga, za sada znam samo preko neta, zaslužio je da dobije prostor na  blogu. Pre svega i iznad svega, dobar je čovek.

DANI

Tibore, sa tobom mi je nekako najteže početi razgovor. Ne znam šta sve da te pitam 🙂

Kako je to živeti u Srbiji u ovim strašnim vremenima?

Teško, i nije ekonomija ,nezaposlenost ,siromaštvo najgori problem . Problem je beznađe,apatija, mirenje sa svim onim što nam se dešava godinama.

Izgubljena je nada u bolje, koja je postojala posle „petog oktobra“ . Ubistvom Zorana Đinđića stavljena je tačka i na poslednje mrvice vere u nešto drugačije i bolje u budućnosti .

Nama, koji smo uspeli da sačuvamo koliko toliko zdrav razum ,koji pamte duže od tri dana ,i koji ne veruju režimskim medijima i lažima aktuelne vlasti ,je verovatno i najteže . Gledati svaki dan pljačke svega što se još može opljačkati ,enormno bogaćenje partijskih poslušnika ,bedu u koju tone sada već većina građana Srbije ,čini život u Srbiji nedostojan življenja .Pri tome su urušene i privatizovane sve državne institucije ,korupcija vlada svuda …pa ,zato i sve više ljudi, naročito mladih i obrazovanih masovno napušta Srbiju.

 

Kako se izlazi na kraj?

Kao i svi drugi,nekako, a da ni sami matematički ne znamo, kako. Zdravstvo je na samom dnu, materijalni položaj zaposlenih  je ponižavajući, čak i dosta ispod ne suviše visokog „republičkog proseka“ . Dodatni prihodi gotovo i ne postoje ,jer narod nema da plati ni u „državnoj instituciji“ ,kamoli da plati „privatno“ .Zato i ovde imamo masovne odlaske u inostranstvo, što će se obiti o glavu „vladajućima“ koji ovu pojavu ignorišu i minimalizuju. Mladi uopšte i ne pokušavaju da se zaposle u zdravstvenoj struci ,odlaze čim im se pruži prilika.  Oni stariji ili sačekaju penziju ,ili odu u „privremenu“ ,ili im jednostavno „pukne film“ ,pa daju otkaz i odu bilo gde u inostranstvo .

Pre ili kasnije ,sistem se mora urušiti ,jer smo i sada desetkovani ,a ona suluda „uredba“ o „zabrani zapošljavanja“ je dovela do toga da mnoge manje sredine ,koje su 50 godina imale bar primarnu zdravstvenu zaštitu ,sada je nemaju .A ovo je tek početak lavine .Nijedna zemlja ne može da „nadoknadi“ odlazak 1000 lekara godišnje, i bar još trostruko drugog medicinskog osoblja .

Jedini način da se zadrže je bar neko povećanje plata ,a videli smo svi kakvo poniženje nas je sačekalo .Tako je i drugim strukama ,ljudi ne mogu da žive od te milostinje koju zarađuju ,i odlaze masovno. To se više ne može zaustaviti nikakvi, bajkama o „patriotizmu“,ljudi ne mogu da prežive.

 

Da li je teško danas vaspitavati decu?

Naravno. Deca imaju negativne uzore koje im poturaju mediji.  Mi, roditelji, koji radimo i živimo pošteno, ne možemo da im pružimo gotovo ništa  ,i tu se onda lako rađa bunt ,a još lakše „zastranjuje “ Možemo mi da ih vaspitavamo koliko god hoćemo -oni vide kako „neki“ dobijaju fakultetske diplome, dobro plaćene poslove, novac ,stanove i druga materijalna dobra bez ikakvog truda .Vide i gde smo mi, koji smo ceo život i radni vek proveli ovde . Mlad čovek vidi da dobri, pošteni ,radni ,obrazovani ,ovde nemaju šanse, pa ili odlaze ,ili i oni pokušavaju da imitiraju te negativne uzore. Škola i sistem obrazovanja je nemotivisan da se bavi onim što mu je uloga u društvu, i zato nam je i omladina, dobrim delom ,takva kakva jeste. Generacija bez budućnosti, kao što smo i mi sami.

Reci mi, kako si i zašto napravio forum, i otkud ime Danubius?

Sviđalo mi se oduvek reći svoje mišljenje,a i diskutovati ,i za to ne postoji bolji način od foruma. Društvene mreže, blogovi ne daju tako širok dijapazon kao forumi .

Forum je nastao slučajno, jednostavno me zanimalo kako se formira skripta. Našlo se par ljudi koji su već bili iskusni forumaši na drugim forumima (isto kao i ja ,uostalom) i tako je krenulo ,i eto trajemo već 8 godina.

Da li je teško biti admin na velikom forumu?

DF nije „veliki“ forum ,niti je ikada imao ambiciju da bude. Broj članova na papiru ne znači ništa ukoliko nisu aktivni . Da li je teško ili ne,zavisi od članova .

Admin bi u stvari trebao da bude neka vrsta „kućepazitelja“ čiji je zadatak da sve u kući radi kako treba ,a ostalo zavisi od „stanara“ ,da li će da prave buku, bacaju đubre pred vrata i sl . Ako čeljad nisu besna ,ni kuća nije tesna ,kako kaže narodna izreka . DF je zamišljen kao narodni ,demokratski forum na kojem su svi ravnopravni ,i manje više je ta ideja i uspela .

 No generalno …društvene mreže su uništile i velike ,ogromne forume ,i ja sam zadovoljan i ovim brojem kvalitetnih i vernih koji i dalje dolaze ,i što i dalje funkcionišemo . Dakle ,moj pogled na „administriranje“ i „vlasništvo“ se prilično razlikuje od uobičajenih pogleda i postupaka „kolega“ ,a nemam problem ni da „podelim opcije “ sa drugim ljudima u koje imam poverenja ,na ravnopravnim osnovama.

Koliko si ljudi sa neta upoznao lično?

Dosta, i imao sam sreću da me nijedna, ali baš nijedna osoba nije razočarala. Bili su upravo onakvi kakvima sam ih ja video u „virtuelnom svetu“ . No nije uvek tako. Ima puno „virtuelnih likova“ ,lažova i obmanjivača na „mreži“ . Ja sam nekako imao sreće da takve uočim pre nego što je došlo do susreta „uživo“ ,ali znam dosta ljudi koji imaju malo gora iskustva.

Da li je moguće ostvariti emocije koje su počele na netu?

Naravno. Za ovih desetak godina ,imao sam simpatije , stupao u razne vrste kraćih ili dužih emotivnih veza, imao čak i dve više nego ozbiljne ,ali …to što se nisu ostvarile u smislu koji je logičan mojim godinama ,nema veze sa emocijama ,nego sa životnim preprekama koje su ,u tom trenutku bile nepremostive .

Emocije koje „počnu na netu“ se ništa ne razlikuju od onih koje „počnu“ bilo gde drugo . Zrelim ljudima net zamenjuje diskoteke ,kafiće i druga mesta gde uopšte mogu da se upoznaju.

Šta misliš i o prijateljstvima nastalim na netu?

Imam sreću da imam bolje prijatelje sa neta ,nego što su možda oni koje viđam svaki dan „uživo“ . To kažem , jer su se dokazalo i u „realu“ . Iza svakog „net lika“ ,nicka ,avatara ,ipak postoji osoba (ako se naravno iza toga ne krije „virtuelni lik“ ,što nije osoba ) i ima par ljudi (čitaj, većinom žena ) za koje mogu da kažem da su iskreni i pravi prijatelji (dokazano) I prijateljstvo je emocija , a svaka emocija nađe put da se pogleda oči u oči i u „realu“ ,pre ili kasnije . Virtuelni svet nije život ,a mi koji sedimo iza monitora smo živi ljudi .Živi ljudi se sreću i komuniciraju i bez tehnologije .

I pri kraju, jedno možda privatno pitanje- kad pijemo kafu u Beogradu?

Kada me put nanese u Prestonicu ,rado.

7 thoughts on “Kad progovore građani, četvrta priča

  1. Draga Labilna, odmah sedi i piši mejl…jer ovo je IZNENAĐENJE za mene. Poznaješ Danija i forumaše…ooooooo…pa to je za dva mejla ili duplu nes, kako više voliš :)))))))))

    Pozdraviću sada Danija..

  2. „Zrelim ljudima net zamenjuje diskoteke ,kafiće i druga mesta gde uopšte mogu da se upoznaju.“ Izvanredno!
    Ova mi se misao jako dopada! 🙂
    Pozdrav oboma! <3

    P.S. Pokušao sam da se registrujem na Forum ali nisam uspeo. Nude se tri mogućnosti na engleskom i ne znam koju treba odabrati.

  3. Sve sto sam procitala mi je odavno poznato-Dani kao i uvek dzentlmen ,fin,dobar covek a ono sto je najbitnije-vrlo iskren -na Danubis forumu vrlo korektan-pravi domacin-srdacan i bez predrasuda..Uvek spreman da priskoci u pomoc i clanovima koji su otvorili svoje forume…jednom recju,lepo je imati ga za prijatelja!!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.