Kad progovore građani- Ladislav Urošević

POLITIKA NE UTIČE NA PRIJATELJSTVO

Danas želim da vam predstavim Ladislava Uroševića, sistem administratora  u BIRNU.

On je suprug, otac, prijatelj. Nekih davnih dana zajedno smo se borili protiv Miloševićevog sistema i radovali se njegovom padu.

UROS

Ladislave, dugo se poznajemo, a nikada te nisam pitala- otkud ti u politici? Šta te je pokrenulo i zbog čega si ušao u DS?

Toliko je davno bilo da se jedva sećam…
Zašto sam otišao u DS? Osim u to vreme privilegije da mi je članska karta broj 4 ( a identičan slučaj sa Milovanom Đilasom i njegovom članskom kartom broj 4 u KPJ) zabavljala me u to vreme činjenica da pristupam organizaciji koja je demokratska. I koja želi da menja društvo. Kako smo tada bili mladi mislim da  svako mlad želi da menja i da mi nismo bili izuzetak. I dan danas mislim da je jednopartijski režim kočnica društva iako bih od svih meni poznatih jednopartijskih režima danas izabrao baš onaj jugoslovenski. Na žalost sve ono što je nastalo nakon one Jugoslavije – kakva god da je bila 1000 puta je gore od nje…
Zato sam ušao u DS, i vrtlog me je brzo poneo, za jedva nekoliko nedelja prvi novac koji sam u životu zaradio ili gotovo prvi opipljiv bio je posledica angažmana u DS. Ostalo je životna priča…
DS i urednici tadašnje “Demokratije” naučili su me da pišem osnovama zanata I ukratko dali mi hleb u ruke…

Gde je nestala ona energija koja je postojala u “Otporu”?

Nestala je u saznanju, i to bojim se generacijskom – da glasanje na izborima i politički angažman ipak ne menja društvo dovoljno brzo.

Kada si se razočarao i batalio politiku?

Pa manje više onog trenutka kad je dovoljno veliki broj ljudi iz okuženja, a tu pre svega mislim na Voždovčane počelo da živi od politike. Nadao sam se da makar nekakva većina ima karijere van politike nekakve profesije. Kako to nije bio slučaj počeli su lični sukobi interesa, a posledično opadanje interesa za načela.

 

Šta si dobio bavljenjem politike, a šta izgubio?

Dobio sam veštine, i uvid u sistem. Saznanje da je sistem proizvod društva a ne volje. Izgubio sam par prijatelja.

U naslovu sam naglasila da politika ne utiče na prijateljstvo. Nas dvoje smo primer. Imamo različita politička gledišta a ipak se godinama družimo. Zašto su neki ljudi dozvolili da ih politika razdvoji i uništi prijateljstvo?

Siguran sam – zbog ličnih interesa. Kad dvojica prijatelja pretenduju na isto radno mesto prestaju da budu prijatelji i postaju aspiranti.

 Koja je tvoja poruka mladim aktivistima svih političkih stranaka?

Ajd da prskočimo ovo – da ne ispadne da ih učim kako se penje uz pokretne stepenice 🙂

Sadašnja politička scena u Srbiji, iz tvog ugla?

Back to the history, koncept Vođe i pratiš a toliko mi je odvratan da nemam reči.
Vučić je izraz potrebe društva da ima Tita a to što on nije Tito je najmanje njegov  problem.

Prelazimo na lakša pitanja, jer je ljudima dosta politike.

Ubuntu, zašto i kako?  Da li grešim ako mislim da je Linux težak za nas koji smo navikli na OS Windows?

LINUX JE SLOBODA sve ostalo je izraz volje tvorca OS-a da pogodi kako korisnik želi da koristi računar. Lično uvek biram slobodu jer kada je obrnuti slučaj, kada kompanija želi da pogodi potrebe mainstream-a vazda ide ka snižavanju standarda. E to se npr Microsoftu dešava. U želji da pojednostavi OS da bi najograničeniji korisnik mogao da ga koristi došli su u stadijum da je ograničenja previše nauštrb slobode.

Linux je osim te slobode sjajan naučin da dubinski naučiš procese i kako šta radi. Uvećavam svoje znanje svaki dan i to mi je dalo posao. A sigurno će biti bolje, svaki dan naučim nešto novo.

Vidim da voliš Twitter. Pratim te 🙂  Da li je ta društvena mreža bolja od Facebooka?

Da, mislim da jeste bolja. Ograničenje na 140 slovna mesta je odlično.

Pisanje je jedno vreme bila jedna od tvojih ljubavi. Da li imaš svoj blog, ili pišeš na nekom portalu?

Pišem na Blog B92 agregatu ponekad, u zadnje vreme ređe,  imam malo slobodnog vremena. I ne peče me inhibicija da su “moje” teme nezanimljive. B92 ima sjajnu zajednicu i sjajne korisnike, inspirativni su.

Šta misliš o portalima kojih ima sve više i o blogovima ? Da li su oni budućnost informisanja, ili će štampani mediji ipak opstati?

Budućnost – pa ne, ali sadašnjost svakako blog kao platforma je u zenitu. Štampa će cenim preživeti ali će se smanjiti.

Kako je najbolje da završimo ovaj intervju? Ne znam za tebe, ali ja ne volim duge intervjue.

Da završimo jednim linkom, a?

www.ubuntu-rs.org

1 thought on “Kad progovore građani- Ladislav Urošević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.