Kad ljubav nestane…

– Miljana, Miljana stani!

– Ljiljana, čuješ li da te zove neko?

– Nisam ja Ljiljana, ja sam Miljana!

– Dobro Miljana, odazovi se drugarici

– Neću

– Zašto?

– Malopre smo se posvađale. Samo neka me zove. Baš me briga.

– Ih, što si neka..nije ti fazon da pustiš devojku da viče za tobom celim putem.

– A ko si sada pa ti, što me pratiš?

Miljana je pogledala ko to hoda iza nje. Mladić, kratko ošišan, starke, levis 501, kao da je sada sišao sa TV reklame. Wow, pomislila je u sebi, kako dobro izgleda.

– Ne poznaješ me, a svakog četvrtka smo u istoj slušaonici. Ja sam dva reda iza tebe. Zajedno slušamo rimsko pravo.

– Ne gledam po slušaonici, sednem na mesto i slušam predavanja, a ti…zujiš okolo, i kako reče da se zoveš?

– Ne zujim, moram da te vidim, kad si tako visoka i imaš divan konjski repić..a ja..ja sam Dragan.

– Lepo Dragane, upoznali smo se, sada me pusti da idem kući.

– I ja idem u ovom pravcu, ne mogu da se vraćam dve ulice dalje, da ne bih išao pored tebe.

– Pa gde ti stanuješ?

– U Hrastovoj 43.

– Zezaš me! Ja sam u broju 60!

– Komšinice..pa da li je moguće da se ne poznajemo, makar iz samoposluge?

– Skoro smo se doselili. Tata, brat i ja.

– A..

– A mama je sada u Švedskoj, ima novog tipa. Biće moj očuh.

Počela je da se smeje, ali je smeh bio nervozan.

– Izvini…

– Nema potrebe da se izvinjavaš, nisi znao.

 

Razgovarali su sve do broja 60.

– Hej, prošao si svoju kuću!

– Da, namerno, hteo sam bolje da te upoznam.

– Fino, a sada begaj, nemoj da te vidi moj brat, zna da bude nezgodan.

– Dobro, begam, ćaos!

 

****

Tek kada je otišao, Miljana je ušla u dvorište. Bila je srećna što je neko dopratio do kuće, pa bio to i neznanac sa rimskog prava 🙂

Dugo nije imala dečka, i nije znala puno ljudi u gradu. I sa onima koje je upoznala, brzo se svađala. Bila je takva. Sujetna, nije mogla da pobedi sujetu. Bes, bes zbog majčinog odlaska..taj bes se reflektovao na njenu komunikaciju sa drugima. Znala je to. Znala je i da mora da se menja. Samo nije znala kako da se promeni.

Majka je otišla kada joj je bila potrebna. Ljutila se na nju kao neko dete. Nije mogla da shvati da sredovečna žena napusti porodicu i tako bezosećajno ode u drugu državu.

Otac je tada prodao stan u susednom gradu i kupio malu, ali sređenu kuću u ovom gradu. Odmah se upisala na fakultet koji je postojao u gradu. Samo je nastavila da sluša predavanja koja je počela da sluša u svom gradu. Imala je dobre ocene sa kolokvijuma i sa prvih ispita, i nije bio problem da se prebaci na ovdašnji fakultet.

Brat se zaposlio u školi. I on je dobro prošao. Neka žena je otišla na trudničko, i nedostajao je profesor istorije.

Samo otac nije radio. Čekao je posao u preduzeću koje je dobro poslovalo tih godina. Obećao mu je kum da će ga zaposliti tamo kao pravnika.

****

Dragan je ušao u kuću i sa vrata povikao

– Mama!!!!!!!!!

– Dobro Dragane, šta se dereš, šta se desilo?

– Upoznao sam ženu svog života!

– Ne glupiraj se, majka je brisala ruke o krpu, upravo je napravila salatu.

– Sedi da jedeš, još malo pa će ti i otac doći.

– Joj mama, gladan sam i srećan.

– E, ludice moja, matora a tako detinjasta.

Dragan se smejao i dok je sekao meso i hleb. Čula se kapija, otac se vratio kući. Taman na ručak.

Prestao je da se smeje kada je video oca ljutog.

– Šta je Đuro, što si besan?

– Mika još nije doneo novac, a ja sam mu pre četiri dana dao auto. Sramota. Načelnik u opštini a duguje automehaničaru!

– Sedi Đuro da jedeš i smiri se. Pare će doći, samo da mi budemo živi i zdravi.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.