Kad građani progovore-Goran Bujić

Obični ljudi i njihove sudbine ne zanimaju medije koji plasiraju starlete i razne pogrešne životne vrednosti.

O problemima sa kojima se suočio kao otac i ostalim važnim stvarima danas razgovoram sa Goranom Bujićem jednim od administratora fejsbuk grupe PRAVDA ZA TATE I TATA JE RODITELJ, i istovremene grupe građana.

Ovo je njegova priča.

 

Ne želim da pričam o sebi, kao o pojedincu  koji se suočio sa mnogobrojnim problemima, diskriminacijom i institucionalnim nasiljem od strane pojedinaca zaposlenih u centru za socijalni rad, sudu, tužilaštvu, policiji. Ja nisam sam. Ima nas preko sto hiljada, a biće nas mnogo više ako se ništa ne preduzme. Muškarci, žene, svi porodični ljudi, građani Srbije, moraju se trgnuti, osvestiti i spasiti budućnost naše dece. Sudbine njihove dece nalaze se u njihovim rukama.Pokušaću da Vama i vašim pratiocima bloga opišem jedan deo pakla kroz koji prolaze deca i njihovi očevi.

Očevi su suočeni sa diskriminacijom na osnovu pola, koju sprovode centri za socijalni rad, sudovi, tužilaštva i policija. Dajući „stručna“ mišljenja sudovima, centri za socijalni rad u 99% slučajeva  opredeljuju majke  kao samostalne vršioce roditeljskog prava,  a što sud prihvata i krije se iza takvih mišljenja. Ustavom Republike Srbije i Porodičnim zakonom deklarisana ravnopravnost roditelja u vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom decom samo je prazna pravna norma, koja u praksi ne funkcioniše. Da nam praksa nije takva jasno pokazuje podatak o broju donetih presuda o vršenju roditeljskog prava u korist jednog ili drugog roditelja. Smatram da tu ne postoji ravnopravnost i da je državni sistem potpuno naklonjen majkama, odnosno, ženama. Posle razvoda, veoma često, majke, zloupotrebljavajuću decu i povereno im roditeljsko pravo, onemogućavaju održavanje ličnih odnosa dece sa očevima. Na taj način očevi gube mogućnost da budu roditelji. Ovakvo ponašanje majki, zakonom je zabranjeno.

Porodični zakon izričito zabranjuje zloupotrebu roditeljskog prava. To upravo žene čine.Dok sa jedne strane iz živote dece izbacuju očeve, što trajno narušava kongitivni razvoj dece, sa druge strane kreću hajke na imovinu i novac očeva. Alimentacija i borba za nju je samo jedan od oblika zloupotrebe  roditeljskog prava, i psihičkog nasilja od strane zlonamernog roditelja, koji samostalno vrši roditeljsko pravo. Alimentacija i borba za nju je samo Zakonska mogućnost da muškarac bude izbačen iz svog stambenog prostora i to  je druga. Ima ih više. Ko omogućava majkama i ženama tako bahato ponašanje, takvo kršenje zakona? Omogućavaju im sudije, koje su u srpskim sudovima pretežno ženskog pola. Sve te sudije su uglavnom razvedene, mrze muškarce, vođene predrasudama… Te sudije su sluge radikalno feminističkih NVO. Prema podacima kojima raspolažemo, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u Osnovnom sudu u Novom Sadu uposleno je 345 ljudi, a postavljeno na sudijsku funkciju 101 sudija. Ukupno 446 lica, od čega je 343 žena i 103 muškaraca. Od ukupno 101 raspoređenih sudija, ima 18 muškaraca i 83 žena.Sudija Janko Lazarević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda, izneo je podatak da u sudovima Srbije kao sudije rade 1942 žene i 836 muškaraca. Dakle, žena sudija ima duplo više. Više ih je za celih 1106.Pored toga, u sudovima radi i 10.563 uposlenika, a većinu njih takođe čine žene. Dakle, imamo potpunu feminizaciju sudstva.  Ali tako je i red u „Feminističkoj državi”. Ovim  Srbija krši sopstveni Ustav, mojim je zabranjena svaka vrsta diskriminacije, krši Zakon o zabranjeni diskriminacije, po kojem, je zabranjena svaka vrsta diskriminacije.

Sa druge strane, državne institucije su vrlo revnosne u naplati određene alimentacije, određene u svim tim sudskim postupcima razvoda brakova. Tako dolazimo u još jednu apsurdnu situaciju, da majke koje godinama ne izvršavaju sudske odluke u pogledu održavanja ličnih odnosa dece i njihovih očeva, bivaju zaštićene od krivične odgovornosti, iako to predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Istovremeno, državni organi će, vrlo brzo, sprovesti krivični postupak protiv očeva, ukoliko, recimo, ne uplate novčani iznos alimentacije.  Jasna diskriminacija na osnovu pola i u pogledu krivične odgovornosti i odnosu Države prema tome.

Moram da napomenem da Država ide u pogrešnom pravcu kada je u pitanju rešavanje  problema naplate alimentacije koja je određena deci. Umesto raznih, pogrešnih, aktuelnih „rešenja“ koje nude, uglavnom radikalno feminističke organizacije-  statistički podaci ukazuju na pravo rešenje. Naime, oko 85% očeva koji redovno održavaju lične odnose sa decom, uredno plaćaju alimentaciju. Tek negde oko 35 % očeva to čini koji nemaju lične odnose sa svojom decom. Dakle,  rešenje nam je svima tu, pred nosom. Bolja naplata alimentacije se ostvaruje uz redovne lične odnose dece i očeva.  TATA je postao sinonim za roditelja  koji ne vrši  roditeljsko pravo, kao pretežni obveznik alimentacije.

Tu je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici pripremljen je u Upravi za rodnu ravnopravnost, a napisan od strane predstavnika feminističkih NVO na čelu sa Ženskim autonomnim centrom, Incest trauma centrom i Labrisom.Zakon ne služi za zaštitu porodice . Zakon služi za  prava žrtava nasilja u porodici. Štaviše, ni reč „dete“ ili „muškarac“ u Zakonu ne postoji.Pomenuti zakon ne služi za  zaštitu svih žrtava nasilja. Ne, on služu za zaštitu žena bez obzira da li su te žene  zaista pretrpele neki od oblika nasilja, ili je  nasilje lažno prijavljeno. Da Zakon služi za zaštitu svih žrtava nasilja onda bi barem pomenuo decu koja su najslabiji i najranjiviji na nasilje u porodici,  stara  lica, muškarce .

Zakonom se ne sankcionišu nasilnici u porodici. Kategorija lica koju Zakon sankcioniše naziva se u njemu „mogući učinilac nasilja u porodici“. Ona podrazumeva lica od kojih preti, kako kaže Zakon, „neposredna opasnost od nasilja“. Drugim rečima zakonom se sankcionišu lica koja još ništa nisu uradila. Zakonom se sankcioniše onaj ko još nikakvo nasilje nije izvršio. Drugim rečima Zakon žrtvom nasilja u porodici naziva lice kome još niko ništa nije ni uradio. Pod ovim se smatra da svaka žena može lažno prijaviti supruga, ili bivšeg partnera, a sud na osnovu njene izjave, ili „subjektivnog“ osećaja da  je partner ili bivši partner,  prati, proganja, psihički zlostavlja… donosi meru zabrane prilaska i zabranu svakog  oblika psihičkog, emocionalnog uznemiravanja. Da,  sud samo na osnovu izjave žene bez predhodno utvrđenih činjenica i dokaza proglašava muškarce krivim.

Sudije na osnovu procene žena donose odluke, umesto da se pravilno utvrdi istinitost navoda, izvedu svi dokazi ili odredi veštačenje.  Na sudu žena je samoj sebi veštak. Nisu sve sudije sluge radikalnog feminizma, ali njih je veoma malo. Ko su onda sudije koje u porodičnim odnosima donose takve odluke? Koje su sudije sluge radikalnog feminizma? U Osnovnom sudu u Novom Sadu jedna od njih je sudija Bojana Vujić. Sudija novosadskog Osnovnog suda, Bojana Vujić nije jedina, ali je jedna od najgorih sudija u tom sudu. Ona je pristrasna i sve odluke donosi na osnovu izjava i procena žena. Sudovi i centri za socijalni rad,  pretvorili se u pijace,  gde se na osnovu rekla-kazala donose nakaradne odluke na štetu dece i očeva. U Srbiji ima puno Bojana Vujić, ali su sve te  sudije, tužioci, zamenici tužioca, radnici centara za socijalni rad, policijski službenici slučajevi za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovom prilikom apelujem na njih da preispitaju rad svih sudija, tužioca, zamenika tužioca, radnika centara i policajaca.

Najveća zabluda koja prati ovaj Zakon jeste da on sprečava nasilje u porodici. Upravo suprotno. Zakon će pospešiti da se porodice još brže raspadaju time što ohrabruje one koji se osećaju „uplašeno“ da prijave taj strah policiji koja će za njihov račun da rasturi porodicu tako što će muškarca odstraniti iz kuće, a zatim mu i zabraniti da razgovara sa ženom i decom. Primenom ovog Zakona porodica u Srbiji je  dobila  zamah da se raspadne. Ovim Zakonom država nastoji da uništi porodicu.  Ovaj Zakon ima za cilj uništenje muškaraca, uništenje života dece. Odnose u porodici ne može da uređuje zakon i država, već supružnici, deca i ostali članovi porodice. Tvorci ovog zakona to dobro znaju,  ali njih ne  interesuje opstanak porodice, već raspad i uništavanje porodica.

Ovaj zakon neće suzbiti nasilje u porodici. Ono će samo povećati broj nasilja, a to i jeste cilj ovog zakona.

Srbija je od EU, na ime „nasilja u porodici“  uzela ogromne sume novca. U pitanju je biznis, izražen u nekoliko desetina miliona evra. Ovde je reč o veoma unosnom biznisu u porodičnim odnosima. Srbija sada ima obavezu da opravda dobijeni novac, i to kroz ogroman broj presuda, koje mora doneti u toku ove godine, a sve na štetu muškaraca, odnosno dece i očeva.

Očevi se na razne načine onemogućavaju u vršenju roditeljskog prava, uskraćuju zagarantovana prava Ustavom, Konvencijama o ljudskim i manjinskim pravima, Konvencijom o pravima deteta i dr.  Pojedinci zaposleni u centrima za socijalni rad, policiji, sudovima, tužilaštvu, nesavesnim radom, zloupotrebljavaju službeni položaj,  nameću nam druge nacionalne indetitete, falsifikuju službene, beleške, presude, izjave, razne spise predmeta,na štetu dece i muškaraca.

Ovakav način rada sudstva, tužilaštva, centra za socijalni rad, policije, uzrok su mnogobrojnim tragedijama. Nedavno smo imali nekoliko tragedija sa više smrtnih ishoda. Nažalost, i jedno dete je stradalo. Kada je neko više godina izložen  institucijalnom i sistemskom znasilju, diskriminisan, nepravedno bude osuđen, ili završi u zatvoru zbog nečega što nije počinio, šta onda možemo očekivati?!  Većina ljudi psihički popusti, ili potpuno poludi. Netreba opravdavati njihove postupke, ali se treba baviti uzrocima njihovih poshupaka. Sudovi uglavnom reaguju na fizičko nasilje, otklanjajući čak i mogućnost od od njega, dok sa druge strane zatvaraju oči pred svi drugim oblicima porodičnog nasilja, za koje tvrde, navodno, da su „teško dokazivi“kada  su očevi upitanju. Da li je moguće da  sa ovim stepenom razvoja psihijatrije i psihologije, sudovi i dalje smatraju“ teško dokazivim“ takve oblike nasilja. To su upravo oblici nasilja koji uvek prethode  fizičkom nasilju. Kada se  muškarci odluče da prijave višegodišnje nasilje, koje nad decom, i njima sprovode žene, onda  te prijave završe u fijokama. Nadležni centri za socijalni rad, policija, tužilaštva i sudovi, zataškavaju prijavljena  nasilje nad decom i muškarcima od strane žena. Tako se nalazimo u začaranom krugu radikalno feminističkih  organizacija, čiju politiku i sprovodi Vlada Republike Srbije, u kome se gube ljudski životi i na našoj deci ostavljaju duboke, trajne, i nepopravljive posledice.

Udruženja očeva u Srbiji, muške NVO, naša grupa građana, ukazivali smo i predhodnih godina na nepravdu prema očevima, na jasnu polnu diskriminaciju, na težak položaj dece nakon razvoda  brakova. Niko od nadležnih institucija, nije uzimao za ozbiljno sva ova upozorenja. I sada postoji vrlo realna mogućnost da će se institucije oglušiti o ove vapaje ugroženih očeva. Cena toga će biti ogromna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.