Još jedna priča, belo

Kada sam prošle godine napisala dve, tri kratke priče o narkomaniji, mislila sam da o tom zlu današnjice više neću pisati.

Ali..pera ili monitora- svejedno, latimo se kada smo veseli, tužni, ljuti, umorni i…zabrinuti. Kada reči izlete iz naše duše, lakše se osećamo. Bolje i mirnije.

*****

Nesanica muči. Popila i mleko, i tuširala se mirišljavom kupkom i popila tabletu za spavanje..i ništa. Sedim i listam statuse na Fejsu.

Vidim njegove statuse pisane u razmaku od deset, petnaest minuta. Na engleskom. Reč koju ne znam pronađem u Gugl prevodiocu.

Na osnovu sadržaja može se zaključiti u kakvom je stanju sada dok ovo piše. Jako sam zabrinuta. Piše o Bogu, narkomaniji, citira Stari zavet, pa to povezuje sa politikom, i tako nekako u krug. Sve nepovezano i besmisleno.

Znam da bi sa moje strane bilo besmisleno da napišem privatnu poruku. Dobila bih nepovezan odgovor i molbu da dođe u Beograd.

Vreme je da ispričam njegovu priču.

*****

Bio je mlad kada sam ga prvi put upoznala. Bezbrižna devojčica, tinejdžerka, tada nisam znala da je on u mračnim narkomanskim vodama. Stariji tinejdžer iz jedne strane zemlje, našeg porekla.

Obožavao je da šetamo Kalemegdanom, da večeramo picu u prvom restoranu u Beogradu koji je nudio italijansku hranu.

Niko nije slutio šta se krije iza maske ponekad tužnog mladića koji bi vrlo brzo postajao ushićen i euforičan.

Tek kada se vratio kući saznali smo bolnu istinu.

****

Vreme je prolazilo. Završio je dobru školu i brzo se zaposlio. Činilo se da prestaje sa narkomanijom. Ženi se, dobija decu.

Nastaje pakao. Razvodi se, deca ostaju sa majkom. Hapse ga, jure dileri za novac koji duguje, krade iz kuće.

Ponovo radi, ponovo se druži sa drugarima koji su na belom.

Istovremeno počinje da pije, a dobija i dijagnozu jedne psihičke bolesti. Izazvana je dugotrajnom upotrebom narkotika. Jedno vreme se leči, zatim odustaje.

Svađa se sa roditeljima koji su odavno svesni da on nikada neće prestati sa drogom.

Prestaje da živi sa njima, seli se kod prijatelja. Deca su odrasla. Znaju za njegov problem, ali ga vole..on je njihov otac. Istovremeno se i plaše.

Da li je morao da ulazi u taj pakao? Ne. Roditelji su radili na dobrim poslovima, ali nisu jurili za karijerom. Dosta su pažnje posvećivali njemu, jer je najmlađe dete. Imao je lepo i srećno detinjstvo. Bez trauma. Društvo u kome se kretao glavni je krivac što sada propada a ne želi pomoć.

Ne mogu, iz opravdanih razloga da idem u detalje.Pogotovo to nije fer jer tu njegovu porodicu volim. Volim i njega takvog kakav je. Rodbina smo.

Noćas razmišljam o njegovoj majci sa kojom se često čujemo. Razmišljam i o njemu. Svesno je izabrao taj put. Bio je slab da kaže NE.

Brinem, jer vidim da je loše a ne mogu da pomognem. Ipak, razmišljam da tokom dana pošaljem poruku. Pisaću kao da je sve u najboljem redu. Zanima me kakav će biti odgovor i da li će odgovoriti.

*****

Mogla bih da pišem još o narkomaniji. Seminarski rad iz psihologije bio je baš na tu temu. Izabrala sam zbog njega, a i želela sam da se upoznam sa tim svetom, i sa tim opojnim sredstvima koji nanose bol i pojedincu i porodici.

Sa tugom se sećam divne devojke koje odavno više nema.

Tužna sam i dok kucam ove redove. Plašim se onih reči – predozirao se..

Neka ovaj tekst bude molba svima vama koji imate decu koja su u tim „ludim godinama“. Čuvajte ih, i pričajte sa njima. Mnogo razgovarajte i protiv njihove volje. Morate da znate sa kim se druže. Družite se i vi sa roditeljima te dece. Ovo zlo današnjice ne bira koga će uvući u svoje „kolo“. Zato još jednom molim..čuvajte i volite svoju decu..Nemojte ih držati pod staklenim zvonom ali morate da znate sa kim se druže i sa kim izlaze. To je najvažnije. I ukoliko primetite i najmanji znak čudnog ponašanja- pravac lekar. Psiholog i psihijatar nisu više tabu teme..nemojte da robujete predrasudama.

Hvala što čitate ovaj blog..uskoro malo tuge, zatim nedoumice..i na kraju serijal priča sa srećnim krajem.

3 thoughts on “Još jedna priča, belo

  1. Nije to tuga, tj. jeste, ali je čista istina. Sve je više onih koji ne umeju da kažu NE, koji se izgube u tom svetu, u kome nema ni prijatelja ni ljubavi ničega, samo belog, žutog… uteha u prahu, uteha koja bode, uteha koja postaje nešto poput utoke… u jednom trenu. Treba pisati, treba upozoravati… Hvala ti na ovom tekstu…

  2. Пакао кроз који пролазе наркомани, али и њихове породице је страшан. Страшно је и то што их је све више и више и све млађи улазе у тај зачарани круг из кога нема излаза. Малобројни су они који су успели…
    Тешко је сачувати децу од тог пакла, али се искрено надам да је могуће…

  3. Moram reci da sam na neki nacin zrtva tog ne govorenja NE, pa mi se takodjer desilo da odjednom, izgubm sve prijatelje, koje sam ustvari mislila da ih imam, ali znas kako kazu, ne mozes izgubiti nesta sto nikad nisi imala.haha 😀 Danas se smijem na taj racun. Spadam medju rajom, koja je znaci probala sve, izivila se, i danas hajde da kazemo zivim taj neki vjerski zivot. Sto se tice droge, cigara, alkohola, mislim, niko nikog ne moze natjerat.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.