Još jedna crtica

Moje srce i telo su kamen. Duša plače. Jedino još ona nije postala robot.

“ Ti govorim svima koje volim “ a čoveka kome posvećujem ove redove, neizmerno mnogo sam poštovala, cenila, volela. U šali sam ga zvala „moj novinarski tata“.

Nikada nisam imala čast da se upoznam sa Tobom. Sećam se poziva na kafu, javnog, preko jednih nedeljnih novina…da dođem, da popijemo kafu, sok, da popričamo. Bio si moj uzor kada je pisanje u pitanju. Zbog Tebe sam želela da završim kurs novinarstva. I zbog toga što si bio moj uzor, plašila sam se susreta.

Mnogo će ljudi danas pisati o Tebi, neki će Te i dalje kuditi, neko će žaliti.

Zato ja neću da pišem puno. Neću da pišem izlizane fraze vezane za Tvoj život, za Tvoj rad.

Samo ću te nešto zamoliti: čekaj me na planeti prijateljstva. Negde gore, među zvezdama. Čekaj me..jednog dana ću doći.

Počivaj u miru. Neka ti je večna slava i hvala.

++++++

U poslednje vreme idem samo na sahrane i parastose. Neki ljudi su mi manje, neki više značili.

Večeras..šok. Neverica. Srce i telo postadoše kamen. Duša jeca. U večnost i nezaborav otišao je Čarobnjak moje mladosti, moj idol, moj motiv da pišem više, pišem bolje. Čovek koji me je naučio da stvari treba nazivati svojim imenom. Da prema neljudima ne treba biti ljubazan i fin.

Nikada ga neću zaboraviti. Na raznim Internet forumima, kada su ga svi pljuvali, ja sam ga branila. U diskusijama u realnom životu, uvek sam za njega nalazila reči odbrane.

Značio mi je puno a nikada nisam popila kafu sa njim. To je bio moj najveći san.

Sada je nestao. Sećanje zauvek ostaje.

Da li mogu da budem dovoljno hrabra da izdržim i ovu tugu? Ne znam..

7 thoughts on “Još jedna crtica

  1. Radičice, imaš ti dovoljno ljudi oko sebe, čija smrti će te, bilo kad da se dese, boleti jako. Ova smrt ne mora da bude tvoja bol, ma koliko ti sada bio teško – postojao je neko koga si uvažavala, ali će isti takav nastaviti da postoji u tvom sećanju, gde mu i jeste mesto.

    1. Хвала ти пуно драга моја Нецо..Заболело је јако, јер је жеља за сусретом била велика..и никада се неће остварити..

  2. Kad su odlazili oni koje sam voleo, koje sam poštovao, koji su mi značili, osećao sam da je najbolje što mogu da uradim da nastavim onako kako su me oni učili da radim, da se smejem, da živim. Propuštene šanse, koje me inače bole kad se radi o ljudima koji iz mog života odu zauvek, su ono što najduže boli. I uvek mi se ta tuga vraća.

  3. Да…човек не треба да жали када ону који волимо, ценимо, поштујемо…Најважније је оно што су нам оставили, чему су нас научили…Природа је равнодушна према нама и све док несхвтимо да се само дела рачунају, неће нам бити боље и жал за прошлим окива наше срце и не допушта да одживимо своје онако како нам је дато.

  4. Rado, oprosti na indiskretnosti, ali da li su inicijali A.T. ? To mi je bila prva asocijacija i prosto je zelja da te pitam bila dovoljno jaka da to i ucinim.

    Ko god da je, pokoj mu dusi. Mozda nisi uspela da kazes ono sto si htela za njegova zivota, ali si mu posvetila lep tekst, pun ljubavi i osecanja. On ga ne moze procitati ali mi ostali mozemo. I vidimo da ti je bilo stalo, a vazno je da neko „cuje“ ta osecanja koja imas. Ko zna, mozda i duse nasih voljenih uspevaju nekad boraviti u ovim elektricnim sklopocijama u kojima pisemo :OK: :D.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.