Jelica

Već danima razmišljam o Jelici ( tako se zove u ovoj priči ). Volela bih da je vidim, ili da joj samo čujem glas. A onda stanem, pa pitam samu sebe “ A šta bi joj rekla? “ Možda bih je povredila. Možda bi se obradovala.

Žao mi je što je nisam zvala dok sam još radila. Ona je iz firme otišla par meseci pre mene.

****

Nežna, krhka, sa osmehom na licu, očima koje sakrivaju tugu…Jelica. Kada joj je bilo teško, ćutala je. Retko se žalila. Zato je znala sve, baš sve da uteši. Svakome da pruži lepu reč. Dobar čovek pre svega i iznad svega.

Prvo je u firmi kuvala kafu, a kada je mesto telefoniste ostalo prazno, prešla je tu. Verujem da je mnogima ulepšala početak dana sa svojim prijatnim glasom „Dobro jutro, izvolite“.

Izdvajam je iz gomile kolega i koleginica. Bila je drugačija. Ozbiljna, tiha, povučena, ali znala je da se našali, nasmeje, kad treba. Znala je i da čuva tajne.

Da li sam mogla da joj pomognem? To pitanje me često muči, i dan danas, kad je vreme prošlo. Mogla sam da pokušam, da sam znala.

***

Nekada je sistematizacija radnih mesta određivala osnovnu školu kao stepen obrazovanja za posao kafe kuvarice ili operatera na telefonskoj centrali. Jelica je imala samo osnovnu školu, ali taj nedostatak obrazovanja nije se video na njoj.

Sećam se da je neko iz vrha vlasti moje firme poželeo da zaposli nekog svog, na Jelicino mesto. Jelici su nedostajale dve godine, za starosnu penziju.

Po prirodi ne volim da vodim tračeve, ne volim ni da ih slušam. I mislila sam da su to samo glasine, da će Jelica tu ostati do penzije. Nekako u to vreme pripremao se i novi broj novina, i imala sam puno posla.

***

Koleginica me je jednog jutra uz kafu, prekinula u poslu. Imala sam običaj da radim uz prvu kafu, čim dođem na posao.

– Jelicu juče oterali! Pričaju da je navodno falsifikovala diplomu osnovne škole, a ja mislim da se onaj lik preračunao, i da će zaposliti onu naduvenu žabu na Jelicino mesto, a da je svoju prijateljicu udomio na drugi način.

Zbunjeno sam je pogledala. Tražila da mi ponovi šta je rekla. I odjednom se na to sunčano jutro spustio oblak tuge.

Zašto, kako? Jelica je pre toliko godina završila tu školu, u vreme kada nije bilo falsifikata, mita i korupcije. Završila je u svom rodnom mestu, nije ovde.

Ceo taj dan i narednih dana u kancelariji smo, pored pripreme za novine, u pauzama, pričali samo o Jelici.

„Naduvena žaba“ kako je opisala koleginica jednu ženu, koleginicu koja je radila kao spremačica, uzela potom otpremninu i preko veze ponovo došla da radi u firmi, „radila“ je na centrali.

Po povratku iz pekare videla sam da stoji ISPRED centrale, ne sedi u kancelariji, već stoji ispred i smeje se. „Avanzovala sam iz kafe kuhinje, boli me uvo šta će da pričaju“ pričala je kolegi vozaču, koji je ćutao. Dobro je poznavao Jelicu, a dobro ovu ženu.

U kancelariju sam ušla sa mučninom.

Jelica više nikada nije prešla prag ustanove u kojoj je radila toliko godina. Nije dočekala da odatle dobije penziju. Nedostaje su dve godine.

Nije ostala u kontaktu sa nama. Stidela se svog „greha“. Stidela se činjenice na koji je način otišla iz firme u koju je ujutru prva dolazila a poslednja iz nje odlazila.

****

Ne radim više tamo. Nedostaju mi pojedine koleginice i kolege. Nedostaje i Jelica. Nemam hrabrosti da pronađem njen broj telefona i da joj se javim. Ne znam šta bih joj rekla. Stidela bih se.

9 thoughts on “Jelica

  1. Okreni Jelicu ti ipak, to je najmanje što možeš da uradiš. Nemoj se ljutiti, ti i ja smo stari drugari, ali tvoje kolege i ti ste svojim ćutanjem aminovali njen odlazak. To je problem ove zemlje ćuti kad ne treba, a vrišti kad nam je najpametnije da ćutimo 🙂

    1. Moram da pronađem njen broj telefona. I ne ljutim se, morali smo da se pobunimo, da glasno pitamo za razlog. Nije reagovao ni Sindikat. Ja i dalje ne verujem da je ona falsifikovala diplomu, kao što mi je nestvarno da ta koleginica koja je „avanzovala“ ima tolike veze i da joj je smetala Jelica. Mogle su obe da rade na centrali…da je postojala dobra volja.

  2. Nemoj da se jedeš, ko zna da li bi išta mogla – mene je jedna spremačica zamolila da joj pomognem kada je upražnjeno radno mesto na prijemu oglasa, a od direktora, sa kojim sam inače odlično saradjivala dobila sam odgovor, ma kakvi, pa vidi je samo kako izgleda, taman posla. Posle sam bila u teškoći – kako da joj bilo šta kažem.

    1. Draga, ja sam tamo, zahvaljujući poznanstvima, zaposlila mnogo ljudi. Mogla sam da pokušam. Samo da sam na vreme znala šta joj se sprema. Nije mi bio problem ni da se sama pobunim, ako treba. Ovako sam zakasnila i kajem se.

  3. Teska prica i sigurno je samo jedna u nizu onih koje bi smo mogli izdvojiti. Sta god da si mogla tada pokusati (a veruj mi, to ne znaci da bi nesto pozitivno postigla) – sada je proslost koju ne mozes vratiti niti ispraviti. Cak i da si glasno reagovala, znajuci ljude, bila bi verovatno jedna od retkih ili jedina. Tvoja savest bi, verovatno, bila na mestu, ali ne daj da ti ovo mucno razmisljanje ostane zauvek. Razmisli, odluci se i zovni zenu ne osmisljavajuci kako ce reagovati. To ne mozes sa sigurnoscu znati dok ne obavis razgovor. Mislim da bi se vise mogla kajati ako taj razgovor ostavis, a zena jednog dana napusti ovaj svet bez tvog poziva. Uz tebe sam i nadam se da ces napraviti taj potez <3 :D.

    1. Hvala Tanja puno. Da, zvaću je..sugurno neka od koleginica koje su ranije radile tu, ima njen telefon..ili ću je naći u imeniku..na moju žalost, zaboravila sam joj prezime, adresu znam..Potrudiću se da nađem vreme i obavim razgovor, i da je pozovem na kafu.

  4. koliko ima „Jelica“ oko nas…a praktično su nevedljivi…u surovom svetu moći, para i zaltanih klozetskih šolja, duša uvek ima poslednje mesto

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.