Jelena, njen put u pakao i povratak iz njega, treći deo

– Đorđe, ti si otac. Tvoje je bilo da joj nešto kažeš i da sam otkriješ problem. Ovako se kriješ iza mene.

– Radmila, zar je važno ko je prvi otkrio i ko je pričao sa njom? Važno je da znamo i sad moramo da odlučimo šta dalje.

– Šta dalje! Ti ćeš u svoj biro, da donosiš kući još para a ja ću morati sama da se borim, i šta će biti sa mojom agencijom?

– Ženo, misliš na posao a dete nam u problemu i to ozbiljnom. Prepiremo se već dva sata. Dosta, daj nešto da smislimo.

– Uh Đorđe…Moja sestra radi u Palmotićevoj. Kako se toga odmah nisam setila. Sada ću da je zovem. Samo da sve ostane u porodici, da se ne širi dalje, ukaljalo bi nam ugled.

– Ama ženo, mislimo na dete, mani se toga šta će svet da misli.

**** 

U isto vreme, Jelena je plakala u svojoj sobi. Činilo joj se da je sa srca zbacila ogroman kamen koji je gušio. Tablete su joj izazivale mučnine, a nije mogla bez njih. Vapila je da joj neko pomogne. A i sa njima je počela naivno..iz znatiželje.

Mikijeva majka je imala dve apoteke u gradu, on je bio već iskusni tabletoman, i jednom prilikom je probala dve tablete kod njega u stanu. Smirile su je i opustile tog dana kada je dobila jedinicu iz matematike.

Tako je počelo. Usledile su tablete za bolji san, za smirenje, za bolove.

Počela je da izostaje iz škole, da ređa loše ocene, samo joj se spavalo, i bila je neraspoložena. Kada su počele mučnine jer je slabo jela, uplašila se. Tada je sebi rekla da je dosta.

Plakala je dok se prisećala svega. Mora da izađe iz tog pakla dok ne bude još gore. Želela je da upiše fakultet kao njena sestra, stalno su je poredili sa njom. To joj je smetalo. A mogla je posle srednje škole da radi sa ocem. Kao sekretarica. Videće šta će biti, samo da se reši ovog problema.

****

Radmila je nazvala svoju sestru i dugo su razgovarale. Ona je bila medicinska sestra u Palmotićevoj, mestu gde se mladi leče od psihičkih poremećaja. Jelena je bila tabletoman i bilo joj je potrebno lečenje. Sestra je obećala da neće dalje prenositi familiji ovaj njihov problem i poručila da već sutradan dovedu Jelenu.

****

Prvi razgovor sa psihijatrom nije bio prijatan. Jelena se teško otvarala pred nepoznatim ljudima. Ipak, sve je ispričala. Od početka do samog kraja. Tada je taj mladi lekar tražio da razgovara sa njenom majkom.

****

Provela je u bolnici nepunih mesec dana, a zatim je nastavila ambulantno lečenje. Roditelji su je, zbog neopravdanih izostanaka prebacili na vanredno školovanje. Ostale su joj dve godine da završi vanredno.

***

Vreme je prolazilo. Lečenje je urodilo plodom. Jelena se sredila psihički, a završila je i treći razred. Druženje sa Mikijem i ekipom je prekinula.

Danas Jelena radi sa ocem. Ima novo društvo. Ima i dečka. Izvukla se iz pakla.

*****

Razgovarajte sa svojom decom koja su u pubertetu. To je najosetljivije razdoblje života. U tom periodu klinci probaju sve i svašta. Obratite pažnju sa kim izlaze, sa kim se druže. Nemojte od njih tražiti da budu savršeni u školi. Savršenstvo ne postoji. Dobra je i zlatna sredina. 

Manje vremena posvetite svom poslu, više vremena porodici. Bogatstvo ne podrazumeva uvek i sreću. Do nje se stiže harmoničnim odnosima u porodici. Volite svoju decu. Ona će vam uzvratiti tu ljubav. To je osnova svega. Ljubav. Ne dozvolite da deca zbog nedostatka ljubavi uđu u pakao narkomanije i tabletomanije. Iz tog pakla se teško izlazi. 

Vodite običan život i naučite da ga cenite, i da cenite svaki lep trenutak proveden sa svojom porodicom. To je bogatstvo, ono pravo.

6 thoughts on “Jelena, njen put u pakao i povratak iz njega, treći deo

  1. tesko mi je palo iako ima takoreci hepi end, kad tako citam o tim sudbinama, pogotovo taj deo samospoznaje i priznavanje problema, pa ta nemoc i plakanje…

    1. Najteže je priznati da postoji problem. Kada ga priznaš, već si na korak od rešenja..Teška priča ali verovatna u stvarnosti.
      Strašno je što današnja deca sve ranije potežu za čašicom i za tabletama..

  2. Vodite običan život i naučite da ga cenite, i da cenite svaki lep trenutak proveden sa svojom porodicom. To je bogatstvo, ono pravo….“

    Права порука Радо…
    Много деце још у основној школи почиње да пије или да се дрогира…или и једно и друго…време у коме живимо је тешко и за нас одрасле а за децу поготову…
    Тешка, али одлична прича Радо

  3. Svaka cast na lijepom kraju, iako ono „samo da ostane u porodici“ to je bit danasnjeg razmisljanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.