Jedno sećanje

„ONO NAŠE, ŠTO NEKAD BEJAŠE“ –

U sumornoj noći bez sna, jedne davne hladne zime, dobih poruku sa Preverovim stihovima iz pesme „Barbara“. Tim stihovima počelo je jedno poznanstvo koje je vremenom preraslo u prijateljstvo.

A kako je sve počelo? Mesec i po dana posle raskida sa čovekom koji me je dosta promenio, pored koga sam za kratko vreme odrasla, ušla sam na sajt medijske kuće u kojoj i dan danas radi. Sajt je imao Forum. To je moj prvi i matični forum koga nikada neću zaboraviti. Mislila sam da ON gleda te postove i nisam želela da se zovem onako kako me je on zvao. Na brzinu se setih hrabrih vučica i stavih to kao nadimak.

Od samog starta sam se ponašala kao da sam jedan od zaposlenih i žestoko sam branila tu medijsku kuću. Kada sam otvorila temu koja je bila važna za medijsku kuću, stigao mi je mejl od administratora Foruma. Čuvam ga i dan danas, posle toliko godina.

Pored pisanja na forumu koji nije imao ni slike tzv „avatare“ ni potpise kao današnji forumi, razmenjivala sam često poruke sa adminom.

Kroz te poruke upoznala sam jednog divnog, pametnog čoveka, spremnog na šalu kada je i najteže. Postali smo skoro pa..saradnici. Ukazivala sam na neke propuste, na loše teme koje treba brisati i slično. Pomagala sam da što bolje odradi posao koji je morao da radi.

Vreme je prolazilo. Jesen se pretvorila u zimu. Stigla je poruka sa Preverovim stihovima. Čovek je tim gestom mene „kupio“ za sva vremena.

Upoznali smo se kada je došlo proleće. Slika stvorena preko Interneta dokazala je da sam u pravu. Zračio je pozitivnom energijom. Pričali smo tada mnogo, najviše o tom forumu. Malo o sebi. To je došlo kasnije.

Naučio me je nekim stvarima o životu kroz razgovore i tokom susreta. Nesvesno je to možda uradio. Pomogao mi je, još bolje od tog njegovog kolege-mog bivšeg dečka, da razumem medijsku scenu.

Moj prijatelj je jedina osoba od koje sam dobila cvet na poklon za rođendan. Niko mi to ni pre ni posle nije kupio. Sećam se tog našeg susreta. Zapravo, sećam se svega.

Kažu da je pogrešno vraćati se u prošlost, jer ne možeš da kreiraš svoju budućnost, ja kažem da to nije istina.

U ovim teškim vremenima, zla i pohlepe, vremenima punim mržnje, treba se sećati lepih stvari iz prošlosti i treba čuvati uspomenu na lepe dane. Ta sećanja pomažu i leče nas od ovog ludila kojim smo svim okruženi.   

Forum je prestao sa radom, posle toliko godina postojanja. Ukinuto je pravo na slobodu mišljenja.

Poslednji put smo se moj prijatelj i ja čuli kada sam radila u službi informisanja. Bio mi je potreban jedan savet. Da, čini mi se da smo se tada poslednji put čuli, a davno se nismo videli.

Nedostaje mi moj prijatelj. Brinem kako je, da li je zdrav, da li je dobro, da li je srećan…Jako mi nedostaje.

Želim sa njim da podelim razmišljanja, deliće svog života, njegovog života, da se zajedno prisetimo lepih stvari.

On je čovek sa najlepšim ljudskim osobinama, osoba koja mi znači kao prijatelj i čast mi je što sam ga uopšte upoznala.
Prošao je kroz profesionalne probleme tada, u to vreme, ja ne znam kako je sada.
Kao što je on bio sa mnom kada je meni bilo teško, želim da budem podrška ako je njemu teško.

Ne znam. Plašim se da pozovem i da mi se javi možda nepoznati glas. Osećam neki čudni strah. Ne mogu da otkrijem uzrok straha.

Ali, vučice su hrabre. Skupiću hrabrost i pokušati da ponovo stupim u kontakt sa njim.

Ne znam kada će se to desiti, ali znam da mora da se desi.

U ovoj noći bez sna, noći u kojoj razmišljam o svemu lošem što me je snašlo u životu, mislim na mog prijatelja. I sećam se stihova. Sećam se svega.

Želim da budem ponovo jaka, za to su potrebni prijatelji. Nema ih. Bili su tu kada je bilo smeha i veselja. I bili su tu kada sam ja njima bila potrebna. Više nisam. Boli me to.

Jedna pesma me na mog prijatelja podseća. Nevažno koja. Samo znam da želim da mu čujem glas. I da obnovim to lepo druženje. Mislim da treba da traje.

Prijatelje treba čuvati, oni su dragulji. Bogatstvo.

Da, moj prijatelj je jedan moj dragulj, izgubili smo se jer nas je život rastavio. Nadam se da će nas taj isti život ponovo sastaviti.

Posvećeno Milordu2

VELIKOM čoveku koji je deo moje prošlosti, one lepe

Napisano jedne martovske noći 2012.godine

5 thoughts on “Jedno sećanje

  1. Svakog dana uradite makar jednu stvar koja vas plaši. – Elenor Ruzvelt – primenjeno u praksi i apsolutno istinito … uvek je bolji osećaj na kraju nego pre kakva god da bude povratna reakcija

  2. Ја се надам да сте се ти и твој драгуљ поново саставили.
    И мене је живот раставио од многих драгуља, али још увек нас није саставио 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.