Jedno pismo

“ Neću staviti naslov na ovo pismo. Ne znam više da li sam ti drag, da li sam voljen ili ti više ne značim ništa. Paučina vremena možda je velika i prokleto siva, i verovatno se ne sećaš onih dana kada sam te voleo..kada si me volela.

Javljam se posle toliko godina. Žao mi je ukoliko ću uneti nemir u tvoju dušu. Oprosti mi. Želim samo da znaš da uskoro dolazim u tvoj grad, poslovno, i da bih voleo da te vidim. Živim u nadi da ćeš mi ispuniti tu želju.

D „

Čitala je pismo. Jednom, pa još jednom. Pitala se šta to znači. Posle toliko vremena želi da se vidi sa njom. Ne pita ni kako je, ni da li je udata, ni da li može. Želi samo da mu ispuni želju. Ostavio je i broj telefona. Radi dogovora o susretu.

Umorno je spustila pismo u svoju tašnu. Plašila se da će Dane da postavlja pitanja i da će i on hteti da pođe sa njom. Znao je Dane da ima oca, ali ga nikada nije upoznao. Hmm..pa neće ga upoznati ni sada. Biće vremena za taj susret.

Jelena je živela sama sa Danetom. On je danas išao u šesti razred osnovne škole. Ona je mukotrpno radila na dva posla i retko je pravila predah da bi ga prehranila i da bi mu stvorila neki bolji život.

A sve je moglo da bude drugačije da se Danetov otac pre toliko godina odlučio za porodicu, a ne za posao i drugu ženu.

***

Dalibor i Jelena su se upoznali kada je ona pošla na fakultet. Studirali su oboje arhitekturu i maštali da otvore svoj arhitektonski biro jednog dana. Maštali su da imaju puno dece i da žive u velikoj kući sa dvorištem i cvećem. Bili su skladan par. Mnogi njihovi prijatelji su verovali da će ostariti zajedno. Ona, krhka plavuša i on, visok, crnokos, uvek zaštitnički nastrojen prema njoj.

Život je čudo. Iznenadi nas kada se najmanje nadamo.

Jednog dana, par meseci posle veridbe, Dalibor je našao posao u inostranstvu. Zapravo, našao mu je otac koji nije bio zadovoljan vezom sa Jelenom. Želeo je da ga, bar na kratko razdvoji. „Što dalje od očiju, dalje od srca“ stari Marko je verovao u tu izreku. Preko porodičnog prijatelja sredio je Daliboru posao u Londonu. Teškog srca Dalibor je pristao da ode.

Obećao je Jeleni da će joj srediti papire i da će se tamo venčati. Ona je plakala, ali i verovala svojoj prvoj velikoj ljubavi.

Pisma i pozivi su u početku bili svakodnevni. Jelena je planirala da mu kaže da je trudna, ali on je tokom tog poslednjeg razgovora bio nekako hladan i dalek. Odustala je. Posle tog razgovora je satima plakala i napokon se smirila. Preživeće. Mora zbog tog dokaza velike ljubavi koji je rastao u njoj.

Ostala je u gradu sve dok mali Dane nije napunio mesec dana. Tada se sa majkom vratila u rodni grad. Složila se sa majčinom pričom koju će prikazati radoznaloj čaršiji. Dalibor je direktor velike firme, otputovao je u inostranstvo da sklapa poslove i vratiće se po ženu i dete. Tako je morala da glasi priča bar prvih šest meseci. A posle..izmisliće već nešto.

– Nastavak sledi –

3 thoughts on “Jedno pismo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.