Jedno pismo, drugi deo

U gradiću su malo ogovarali, što i ne čudi. Vreme je prolazilo, a gospa Verin zet i Jelenin muž nije dolazio.

Javio se kada je Dane imao osam meseci. Jelenu je taj poziv iznenadio. Potajno je gajila nadu da će se on javiti ili da će doći..i da će mu tada reći za Daneta.

– Jelena, kako si, otkud ti kod mame i tate? Da, dobro sam, zovem te..napravio je dugu tišinu i onda nastavio

– Oprosti mi. Ovde sam se zaljubio. Radi sa mnom. Mnogo radimo oboje, gradi se neki novi kompleks zgrada dvadesetak kilimetara dalje..

Jelena je tupim pogledom posmatrala telefon. Spustila je slušalicu i otrčala u svoju i Danetovu sobu. Zagrlila je bebu i počela da plače. Taman je htela da mu kaže da je tata, da požuri sa papirima, da dođe. Reči su zastale u grlu. Nikada ih nije izgovorila.

Tih dana i meseci je patila. Žalila je nad svojom sudbinom. Bila je prevarena, ostavljena..zašto? Zbog koleginice sa posla? Zato što je vreme učinilo svoje?

***

Dok je pila popodnevnu kafu, gledala u monitor ispred sebe i u novi projekat, razmišljala je o tome, o načinu kako je Dalibor ostavio. Bez suvišnih reči, bez patetike, onako, kako se ostavlja veza za jednu noć a ne verenica. Pogledala je na sat. Dane uskoro dolazi iz škole i ima engleski večeras. Sutra dodatni čas matematike. Odličan je đak, ali ona uzima dodatne časove da bi taj uspeh zadržao.

Veseo plavokos dečak je zatim ušao u stan. Poljubio je i odmah seo za sto.

– Operi ruke! Kuvala sam danas đuveč koji voliš i napravila sam palačinke zapečene sa orasima, da poslužimo i nastavnicu engleskog.

– Dobro mama. Što si nervozna, jel te nešto boli?

– Ne dušo, umorna sam. Sedi, evo postavila sam ti. I dok imaš čas ja ću raditi na projektu. Treba da bude gotov do petka.

– Mama, ovo je super. Nego, da li ima onda šanse da idemo na more ove godine, ovo ti je treći projekat.

– Da dušo, idemo kao i prošle godine.

Poljubila je sina i ubrzo je došla nastavnica engleskog. Skuvala joj je kafu, poslužila palačinkama, a onda je opet zaronila u projekat u svojoj sobi. Međutim, pismo koje je Dalibor poslao, nije joj dalo mira. Šta hoće sada, posle toliko godina? Da, pokvario je njen mir. I kako Danetu da kaže da mu se otac vratio iz Londona? Hoće li uopšte Dalibor hteti da vidi Daneta? Ne, neće mu reći odmah, i ne na ovom sastanku posle toliko godina. Sačekaće da čuje šta on ima da kaže. Tuga i sećanja su se ponovo javila.

****

Kod roditelja je živela dok nije našla prvi posao. U jednoj privatnoj građevinskoj firmi. Daneta je upisala u vrtić i za kratko vreme našla stan za njih dvoje. Majka je počela da joj pomaže kada je našla drugi posao, sa jednim investitorom. Kuvala bi i čuvala Daneta kada ga ona vrati iz vrtića.

Glasine o njoj su tokom vremena prestale. Sredila je svoj život. Od investitora je dobila deo novca i stan kada je završena prva zgrada. Više nije bila podstanar. Posao joj je dobro išao, roditelji su dodavali novac za Daneta, i živela je lepo. Letovala je sa svojim detetom, a par godina unazad su išli i na zimovanje.

Nije izlazila sa drugim muškarcima. Družila se sa par koleginica, i sa dve komšinice. Bila je zadovoljna. I sada se Dalibor vratio i osetila je nemir, osetila je onu istu tugu kao onda kada joj je rekao da se zaljubio u drugu. Shvatila je da ni posle toliko godina nije zaboravila njihovu vezu.

Strepela je od susreta koji je trebao da se desi u petak popodne.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.