Jedne zime

Jesen je. Duboka, tužna. Noć prebrzo zameni dan i sve smo dalji od leta i sve smo bliži zimi. Još jednoj zimi, dugoj i hladnoj.

Umotana u ćebe, uz topli čaj, uoči sutona života, sećala se svega.

Zima, hladna. Sneg do kolena. Ona je nevesta, novo čeljade u toj staroj vojvođanskoj kući. Mlada i naivna. Suviše tiha.

Led je pokrio ravnicu te godine. U kući toplo pucketa peć. Doručkuje se sremski sir sa barenim jajima i domaćim kobasicama. Njoj ne prija, ali ćuti i guta. Kao da jede kamenje. Od jutros se opet svađala sa svekrvom. Nije dobro složila peškire. Svekrva grize za svaku sitnicu.

On radi. Njen muž i mamin sin. Kada se vrati sa posla prvo se pozdravi sa majkom koja ne dozvoljava da mu ona postavi ručak.

– Znam ja bolje od tebe- kaže a ona ćuti i pokorava se.

Pere sudove i kuva kafu. Ona i on, i svekar i svekrva sede u toploj, lepo nameštenoj sobi. Garnituru je kupio njen brat od tetke, kao poklon za svadbu.

Svekrva se žali na nju. Svekar pali još jednu cigaretu i hoće da prekine monolog svoje žene, ali mu to ne uspeva. On ćuti i gleda, čas u majku, čas u nju. Na kraju veruje majci. Počinje da viče na nju.

Plače u mračnoj sobi. Svekar ulazi i kaže joj da je tu hladno, da uđe u drugu sobu, onu koja se loži. On je jedini dobar prema njoj.

Briše suze i izlazi iz mračne sobe. Pije već ohlađenu kafu. Vidi da njega nema.

– Nasekirala si ga i sada je otišao kod kuma. Da se smiri, ti mu ne daš mira!

Svekrva bi da nastavi svađu.

Pognute glave povlači se u svoju spavaću sobu.

****

Trudna je, i umesto da joj olakšaju to stanje, oni je kinje iz dana u dan. Razmišlja šta da radi. Zna da tako više ne ide. Ne može da ćuti i trpi.

Pakuje stvari i piše pismo. To je bilo vreme bez mobilnih telefona.

Odlazi kod svojih, to je neopoziva odluka.

*****

Večeras se setila te zime u kojoj je napustila muža. Brak je trajao kratko, malo više od godine. Dovoljno da se napuni album pun slika iz prošlih dana.

Volela ga je. Ne bi se udala da ga nije volela. Međutim, on je više od nje voleo svoju mamu i pivo. On retko pita za unuče koje je dobio od ćerke. Retko je viđao i kćerku.

Ona mirno provodi dane. Nikada se više nije udavala. Odgajila je kćerku sama. Srećna je što ima unuka koji voli da se igra sa njenom kucom.

Ipak, dođu dani kada se ona seti svega. Kad suza sama krene. Od sećanja ne može pobeći. I ne želi. Bilo je i lepih dana u moru ružnih…te zime…

4 thoughts on “Jedne zime

  1. BAs ums dobro da preneses te price iz zivota. Imao sam prilike da gledam uzivo jednu ovakvu situaciju, svaki put kad abih dosao u goste, samo ovde suprug nije drzao stranu ni majci ni zeni… dan danas su zajedno, samo su iznasli resenje… garsonjera.

  2. „Сузе јој потекоше. Али ни сузе нису увек благотворне. Оне су слатке и спасоносне само када после дугог кипљења у грудима најзад потеку – у почетку с тешкоћом, а затим све лакше, све слађе; нема жалост олакшава се њима…

    …Али има и хладних суза, које се тешко лију; њих из срца цеди кап по као, тешко и непомично бреме које срце притискује; те сузе су очајне и не доносе олакшање. Оне се не проливају без велике невоље и они који још нису тим сузама проплакали, нису били несрећни…“

    „Руђин“ И.С.Тургењев

    Поздрав Р.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.