Jedna od priča zbog koje svi puste pokoju suzu

– Došla si dete, kao što si i obećala. Što si mi donosila čokoladu?  Nije bilo potrebe. Vidiš da je sto pun čokolada, banana i pomorandži, da ima i raznih sokova. To deca i unuci donesu. Progovore po reč dve i odu. Kao da ja mogu da pojedem toliku količinu voća i da popijem toliko sokova. Ništa mi to dete ne znači. Značilo bi da dođu i da pokažu da im je STVARNO stalo do mene. Ovako znam da sam im samo obaveza. Nevoljna obaveza. Kirije zato uzimaju, one im nisu obaveza. Oh, šta ja gunđam bez reda i rasporeda.

Ne znam sine gde počinje moja priča, jedino znam da se ovde završava. Imala sam nekad oštriji um, normalno, starost čini to da slabim, ah..

Moj Pera i ja smo se uzeli pred onaj drugi veliki rat. Upoznao nas je budući kum Sveta. Skućili smo se brzo, njegovi su bili imućni. Kad je došao rat bežali smo u selo, kod moje kuma Mice. Tamo se rodila najstarija kćerka. Ostadosmo tu nekoliko meseci, a onda se vratismo u grad. Pera je morao da radi u kafani svojih roditelja. Eh dete, rat, ali mi ne ostasmo gladni. Kafana je radila kao i pre, pomagala je moja kuma Mica da se nabavi i šećer i meso i domaća rakija, a bakaluk je donosio iz svoje radnje kum Sveta. Behu ti dani manje strašni jer nismo bili gladni. Da dete, samo se o hrani tada mislilo. O novoj obući i odeći tek kad se rat završio. Tada sam rodila sina, a brzo zatim i još jednu kćerku.

Rat prođe, nova vlast uze kafanu Perinim roditeljima, otera mog svekra u zatvor. Pera na jedvite jade dobi posao u nekoj kantini. Konobarisao je. Teška vremena nastupiše. Za jednu pogrešno izgovorenu reč se išlo u zatvor.

Deca su rasla. Svi su bili dobri đaci i dobra deca. Skromna. Videli su da živimo od jedne plate. Ja sam dobila posao učiteljice kada su oni bili već veliki. Sa još jednom platom bolje se živelo.

Godine polako prođoše. Starost dođe. Pera je umro na Vaskrs pre tri godine. Dobro je, nije dočekao da izađe iz kuće i nije video kada se kuća rušila. Dadoše je deca preduzimaču. Napraviše od nje zgradu sa puno stanova. Kada sam slomila kuk, odlučili su da me stave u dom. Penzijom i jednom kirijom plaćaju dom. Ne mogu oni da stignu da me gledaju. Svi rade, unuci putuju, hvala Bogu, uspešni su svi. Ponosna sam na njih. Ali, eto, žao mi je što brzo odu kad dođu da me vide. Boli starost dete moje. Mogla sam možda da pričuvam praunuče, da im nešto isheklam, kolač neki da napravim…nisam toliko ja nemoćna. Ali oni neće. Kažu mi da je ovde doktor stalno pored mene i neće oni da brinu da mi se nešto desi samoj u stanu.

Brzo me ubediše da svoj stan izdam. A bilo mi je lepo tamo. Kakvo sam cveće imala. Ovo što imam ovde nije ni prineti onom mom cveću.

Eto dete, to je sve. Neću ni tebi da dosađujem. Svrati kad možeš i nemoj ništa da donosiš. Dođi da razgovaramo. Imam da ti pričam o Sokolskom društvu iz predratne Jugoslavije i o onom danu kada sam bila kraljica plesa u Oficirskom domu.

Neće to deca da slušaju. Nemaju vremena. Dosadno im je. Znam. Znam da je starost ružna i da star čovek svima smeta, ali još sam živa i još bih progovorila koju sa nekim. To vi mladi ne znate. Još ne znate i budite srećni zbog toga.

Otišla sam iz doma sa suzama u očima. Baka Stana je bila puna priča. Obećala sam joj da ću doći kod nje. Volela bih da znam kako je nekad izgledao bal u Oficirskom domu.

8 thoughts on “Jedna od priča zbog koje svi puste pokoju suzu

  1. Све је више таквих прича..тужно
    Људи се понашају као да они никада неће остарити

  2. Bas tuzna prica, nezahvalno je to kad deci sve das, a oni te posle da tako kazem sutnu i zaborave… opet pretpostavljam da dom ima neke prednosti ukoliko je stara osoba pride i bolesna i neophodno je da bude lekar stalno sa njom i neko da je pazi 24h dnevno, to donekle mogu da razumem, ova baka ne deluje toliko nemocno… hajde Rado do kraja godine da nas obradujes sa nekom lepom i veselom praznicnom pricom u duhu ovih tvojih pahulja sto provejaju ti na blogu 😀

  3. Nažalost danas se skoro ništa ne poštuje…postali smo mašine koje samo jure za novcem i nekim „boljim“ životom. A ljude odbacujemo kao smeće.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.