Jedna od neispričanih priča, drugi deo

Lutao je po tom malom gradiću i video da se na sve strane zida. Zidaju se višespratnice, zidaju se obične, male kuće.

Pitao je na svakom gradilištu da li treba radnik. A oni su njega pitali koji zanat ima. Nijedan, glasio je odgovor. Ja sam pravnik. Radnici su se smejali  njegovoj naivnosti.

Gospodine, prišao mu je jedan od njih. Vi nama možete da budete šef. Ili da za ovu firmu obavljate poslove pravnika. Niste vi za šljunak, pesak, kolica, prašinu, blato.

Pokunjen i bez nade, poželeo je alkohol. Onda se setio Nataše i njenog tepanja „tata, tatice moj“.

Kupio je novine i seo u obližnji kafić. Naručio je kafu i sok. Bilo koji, gazirani. Listao je oglase. Pažnju mu je privukao oglas firme koja traži pravnika. Ime firme je bilo deo poznatog prezimena. Odmah je pozvao.

Predstavio se i tražio vlasnika. Javio mu se njegov bivši kolega. Čovek koji je odavno napustio firmu i otvorio svoju. Dogovorili su se da se nađu sutradan, bio je petak, a od ponedeljka je tekao radni staž u novoj firmi.

****

Njegova tašta koja je tog dana čuvala Natašu nije mogla odmah da poveruje da je zet brzo našao posao.

– Znate, ovo je malo mesto, svi se znamo, ne treba da vas čudi.  Pravdao se ženi čije su oči bile pune suza. Suza zbog sreće jer će Milan da prehrani svoje dete i pruži mu pravu negu. I suza tuge, jer joj se Vera već danima nije javljala a mobilni joj je bio isključen.

****

Sutradan je svom kolegi ispričao celu svoju priču. Nije imao razloga da krije bilo šta. Verina sramota je ta što ga je napustila, ne njegova. I dečija bolest nije smela da se krije. Zapravo, morao je da se dogovori u vezi eventualnih odsustvovanja sa posla zbog nege i lečenja deteta.

Stari kolega je bio pun razumevanja. I on je imao dva dečaka. Znao je koliko su deca važna u životu. Obećao je svaku pomoć kada je Nataša u pitanju.

***

Godinu dana kasnije, Milan je postao šef jednog odseka u privatnoj firmi njegovog bivšeg kolege. Nataša je morala da nauči da sedi u kolicima. Pružao joj je svu moguću ljubav, sve svoje slobodno vreme je posvetio njoj. Alkohol više nije pio.

A Vera, ona se vratila u gradić i živela je sama u iznajmljenom stanu. Nikada nije došla da vidi Natašu i Milana. Pričalo se da je bolesna, da živi od socijalne pomoći, pričalo se kako su je svi ljubavnici odbacili. Doživela je da je odbaci i sopstvena porodica. Duboko u sebi se kajala, ali nove šanse odavno nije bilo.

KRAJ

3 thoughts on “Jedna od neispričanih priča, drugi deo

  1. Život je ciklus, cikljus je krug, ono od ćega bežimo sa jedne, stići će nas na drugoj strani. O zaslugama da i ne govorim. Mnogo lepa priča.

  2. Zivot. Pogresno povucen potez jedne zene koji je zavrsio verovatno onako kako Bog zapoveda, iako nikome ne zelim zlo. Jednostavno, za svaki potez snosimo posledice, dobre ili lose.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.