Jedna internet ljubavna priča

Ljubav je najčistije i najlepše ljudsko osećanje. Ljubav ne zna za godine, ne poznaje granice, vere, nacije, ljubav je iznad svega toga.
U današnjem, savremenom svetu, sve je više brakova u kojima je ljubav počela na internet društvenim mrežama.
Danas o ljubavi, braku, internetu i vrednostima koje nestaju, razgovaram sa Justicijom i John Doeom, alias, Eugen Grafvajerom.

Ljubav

Kako ste se vas dvoje upoznali i koliko ste se dugo dopisivali dok se niste videli uživo?

Justicija : Upoznali smo se na Danubius forumu, premda smo u isto vrijeme boravili i na jednom drugom sajtu, ali nismo komunicirali. Dopisivali smo se negdje oko dva mjeseca prije nego što smo se sreli uživo.

Eugen : Upoznali smo se preko jednog foruma i to na osnovu jedne teme oko koje smo imali iste stavove ali sa različitih gledišta. Naime, Justicija mi je objasnila sa na koji to način funkcioniše u sistemu pravosuđa. Prepisku na forumu je ubrzo zamenila privatna prepiska a ubrzo i Skype. U meni su se javila, prilikom toga, osećanja. Justicija nije imala kameru ali ja jesam, stoga, prilikom razgovora je ona mene mogla videti ali ja nju nisam. Opisala je sebe doslovce kako izgleda a i slika je bila verodostojna originalu. Prilikom razgovora, nije bilo laži i foliranja ali se tada, sve svodilo samo na razgovor i razmenu glasovnog fluida. Ubrzo sam odlučio da savladam dvestotinjak kilometara i da se uverim u pravi miris te osobe, kojoj sam danima i noćima posvećivao pažnju. Sve je to trajalo oko tri meseca. Zbog poslova, kojim sama se bavio u to vreme a radio sam ih tri, te nisam baš imao vremena za odmor, došlo je do zamora materijala. Justicija je predložila da pređem kod nje. Moju slabost je ubrzao naš život u zajednici koju smo planirali.

Susret uživo. Da li je bilo treme?

Justicija : Ne mogu reći da nije bilo treme. Mislim da lažu oni koji kažu da nije prisutna trema. Ima tu more pitanja koja sebi postavljaš: da li ću mu se svidjeti, da li će se on meni svidjeti, šta ako ne? Međutim, u našem slučaju, u prvih deset minuta sva ta pitanja su nestala. Barem kad sam ja u pitanju 🙂

Eugen : Bilo je malko ali je to normalna reakcija na očekivanja. Stvorio sam sliku te osobe i očekivanja su se ispunila. To je bio dokaz o iskrenosti.

Niste živeli u istom gradu. Da li je daljina veliki problem kada su emotivne veze u pitanju?

Justicija : U današnje vrijeme kada je tehnologija na ovom nivou ne mogu reći da je veliki problem. Mogućnost da se uvijek i u svako vrijeme možeš čuti pa i vidjeti sa partnerom u mnogome olakšava problem. No, dodirnuti i osjetiti osobu pored sebe ni sva čuda tehnologije ne mogu zamijeniti.

Eugen : Živeli smo i u različitim zemljama ali to nije bila neka prepreka. Ljubav ne poznaje granice.

Posle koliko vremena ste se odlučili za život u dvoje?

Eugen : Ubrzo.

Justicija : Nakon par mjeseci od našeg susreta dogovorili smo se da se Eugen preseli kod mene.

Kako je reagovala okolina na vašu ljubav nastalu preko neta?

Eugen : U početku nisam primećivao okolinu ali sam se vremenom upoznao sa njom i situacijom o zemlji u koju sam se preselio.
Putem informisanja preko youtube i izjavama čelnika te države i država u okruženju, ustanovio sam na koji način stvari funkcionišu u ovoj zemlji. Svidelo se to meni ili ne, svestan stanja, ubrzo sam se privikao. Što se tiče tuđih mišljenja, ni Ona a ni ja, nikada nismo pridavali značaj. Bitno je šta Ona i ja mislimo o nečemu i šta Mi osećamo.

Justicija : Ja ne znam za negativne reakcije, barem pred nama to nisu pokazivali. Ljudi su uglavnom na to reagovali pozitivno, neki začuđeno, a neki i oduševljeno. Nije bilo negativnih reakcija, danas je to sasvim normalna pojava.

Eugene, da li je bilo teško promeniti sredinu i način života?

Ukoliko nešto želiš i voliš i spreman si da se žrtvuješ, nije teško.

Justicija, sa ove vremenske distance, da li bi menjala nešto u tom dopisivanju koje je dovelo do braka?

Vjeruj mi ne bi ništa. Sve je išlo baš kako treba da ide. I tempo i način komunikacije.

Brak

Koliko je važna sloboda u braku i šta ona zapravo podrazumeva?

Justicija : Sloboda kao jedna od osnovnih ljudskih potreba važna je i u braku. Ona podrazumijeva činjenicu da možeš raditi što želiš, a da te partner u tome ne sputava. Onog momenta kada svojim postupcima ugrožavaš na bilo koji način partnera, onda nastaje problem. Opet se vraćam na činjenicu da je svaki čovjek jedinka za sebe. Svako od nas ima svoje potrebe. To što se volimo i što smo u braku ne znači da imamo u svemu iste želje i stavove. Brak nije kavez, nego zajednica dvoje ljudi.

Eugen : Ne bih ništa dodao Justicijinim zaključku, osim što bih ga potpisao.

Svedoci smo ovih dana brojnih porodičnih tragedija. Šta sve može da pokvari jedan brak? Šta je potrebno za dobar i kvalitetan brak, osim ljubavi?

Eugen : Na osnovu razgovora o nasilju u porodici smo utemeljili našu vezu. Brak kvari nekomunikacija i netolerancija među supružnicima. Nema podele poslova, muški-ženski i svako zna gde mu je mesto u toj zajednici. Prilikom sklapanja braka, Duško Radović i par reči iz zakonika, objašnjavaju sve. Samo treba pripaziti na dužnosti i obaveze supružnika.

Justicija : Osim ljubavi, od koje sve počinje, potrebno je da se ljudi razumiju, da slušaju jedno drugo, tačnije da čuju šta ono drugo govori, potrebna je tolerancija i poštovanje onog drugog. U svakom momentu se mora biti svjestan da je svako od nas biće za sebe i da svako od nas ima svoje potrebe, želje i stavove, koji nikako ne smiju zanemariti. Kao uostalom i u svakom drugom odnosu dvoje ljudi.

Internet

Internet i društvene mreže, kao i forumi, postali su poligon za međusobne svađe neistomišljenika, a neretko se susrećemo sa sajber nasiljem. Šta mislite o tome?

Eugen : Nasilje je stav idiota prema iole pametnijim ljudima. Idiotu ne možeš obasniti da je idiot i on, samim svojim postojanjem, čini nasilje. Ustvari, kada malo bolje razmislim, priroda uzvraća udarac.

Justicija : Nasilje samo po sebi je problem u svakom obliku pa tako ni sajber nasilje nije izuzetak. Ja nisam neko ko se bori, ili barem to ne radim na “agresivan” način. Moja deviza je da tiha voda brijege roni. Ukoliko osjetim da se neko nekorektno odnosi prema meni ili čak da ima izvitopereno poimanje svijeta, klonim se takvih osoba i ne komuniciram sa njima. Često znam spomenuti jedan crtani film iz svog djetinjstva kome sam zaboravila ime, u kome dječak Ivica sebi nacrta drugare sa kojima želi da se igra a obriše one koji su bezobrazni, e na taj način i ja funkcionišem: oni koji mi ne odgovaraju za mene ne postoje, ili ako su isuviše navalentni i agresivni jednostavno im onemogućim komunikaciju sa mnom. Ono što mogu dodati da za sve ove godine bitisanja na netu nikada mi se nije dogodilo ništa toliko strašno zbog čega bi se osjećala jako uplašeno ili ugroženo. Devijantnih osoba ima mnogo, no to ne čudi obzirom na broj ljudi koji su prisutni na netu. Funkcioniše na potpuno isti način kao i van interneta: u selu se može naći par “problematičnih” ali u milionskim gradovima broj takvih je daleeko veći.

Čitate li blogove na netu i pošto znam da oboje lepo i zanimljivo pišete, da li ste razmišljali da počnete sa blogovanjem?

Eugen : Imam svoj blog na netu i tamo objavljujem svoje kratke priče. Tu i tamo, čitam obave pojedinih blogera i priče koje su mi se svidele, prebacujem na svoj forum “Klub27”.

Justicija : Čitam, ali nisam neki vjerni pratioc. Volim pročitati lijepu priču, volim obična kazivanja o običnim ljudima. Ponekad o tome i pišem, ali vrlo rijetko. Što se tiče bloga, pa…ne znam, ništa nije isključeno 🙂

Da li ste internet zavisnici 🙂

Eugen : Zavisi od raspoloženja za pisanjem. Pročitam koju vest i ukoliko smatram da je mogu prokomentarisati, ostavim trag. Ulazim na net u želji da odigram partiju karata i ako ne naletim na nešto zanimljivo, uključujem muziku do fajronta.

Justicija : O, daa! 🙂

Sitnice koje život znače

– Kako provodite svoje slobodno vreme, zajedno ili odvojeno?

Eugen : Zajedno!

Justicija: Zajedno.

Kako preživljavate dane za plakanje, a šta radite u danima za smejanje?

Justicija : Naravno da imamo i jednih i drugih dana. Tu smo jedno za drugo i to je najvažnije. Ono koje “plače” uvijek može računati na ono drugo. A kad se smijemo – smijemo se na sav glas skupa i jedva čekamo da nasmijemo i one koje volimo. No, bez obzira na to što se ovo pitanje odnosilo samo na nas dvoje, moram napomenuti da smo blagoslovljeni činjenicom da u našim životima postoje ljudi koji se sa nama raduju, plaču, smiju (neki od njih žive u našem računaru i nismo ih još sreli, ali hoćemo sigurno), a to je bogatstvo na koje sam jako ponosna.

Eugen : Kada se plače, plačemo, kada se smejemo, smejemo. Slična senzualnost nam to omogućava.

Šta biste poručili čitaocima ovog bloga a vezano je za ljubav, sreću, život…

Justicija : Kakve su ti misli – takav ti je život. Koliko god ovo zvučalo kao fraza, to je činjenica. Nikada, ali doslovce nikada ne treba odustati. Nemojte raditi drugima stvari koje ne biste željeli da vama urade. Problema i poraza će uvijek biti, kao što ih je uvijek i bilo, ali kad padnete, budete povrijeđeni, sačekajte da rane zacijele i krenite dalje. Najbolje se uči od djece. Dijete koje uči da hoda padne nebrojeno puta, neki put se povrijedi i teže, ali ne odustaje, nego ponovo pokušava sve dok ne uspije u svom podu.

Eugen : Za ljubav je potrebno dvoje.
Sraća prati hrabre čistog srca.
Život je zanimljiv.

1 thought on “Jedna internet ljubavna priča

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.