Ja nikada neću…

Ja vam nikada neću pisati o Njemu, o njegovim vrlinama i manama. Neću pisati o slatkim mukama kada se pravi prvi ručak, ili prvi rođendan.

Neću kukati zbog posla, niti ogovarati kolege, koleginice ili šefa.

Ni ovde ni na Fejsu neću postavljati fotografije srećne porodice, sa letovanja.

Neću se mrštiti jer sam kupila za broj manju haljinu, u nekom tamo poznatom Tržnom centru.

Neću prepričavati kako je to biti mama, od trenutka kada saznaš za to do rođenja čudesnog malog bića.

I još mnogo toga NEĆU.

Ne postoji On sa svojim manama i vrlinama. Nema više ni posla koji je bio sve, samo ne dosadan.

Znam da je kasno da budem mama, i znam da se neću radovati prvom zubiću.

Haljine ne nosim niti idem u te TC da ih probam, gledam i merkam.

Na letovanju sam bila pre par godina. I nisam se slikala nešto preterano mnogo.

Ovo nije patetika, nije kukanje, nije oglas da tražim nekoga…Ovo su samo činjenice sa kojima sam se pomirila.

Pisaću zato o svom svetu, u kome sam zaključala neke divne ljude iz prošlosti. Maštaću, kao i uvek. I kritikovaću kad nešto ne valja.

I nemojte me pitati za tugu, ona je davno postala deo mene. Nemojte me žaliti, niti mnogo hvaliti, jer ja samu sebe ne hvalim.

Možda iz mene govori gospođa Depra..a možda sam konačno svesna da sam odrasla i da su se snovi raspali kao mehur od sapunice.

Nije ni važno. Preživeću.

7 thoughts on “Ja nikada neću…

  1. „Pisaću zato o svom svetu, u kome sam zaključala neke divne ljude iz prošlosti. Maštaću, kao i uvek. I kritikovaću kad nešto ne valja.“
    To i jeste život!

    Nije život samo slediti neki šablon – čak i ako bi to neko želeo.
    Kada van uobičajenih šablona nađeš nešto za sebe postigla si uspeh – često veći nego da si u nekom uobičajenom toku!

  2. Mogu samo da vam kažem da ste ovim postom objavili nama drugima koji vas ne poznaju, da ste dostigli nivo zrelosti, mudrosti, koji se često ne dostigne nikad.

  3. Nema dve iste osobe na ovoj našoj tužnoj Zemlji sa dve iste putanje. Ne poznajem Vas, ali mislim da nije to gđa Depra koja nas sve s vremena na vreme poseti. Šta god da je, vreme je za nove snove. Snovi su nam u opisu postojanja. 🙂

  4. Naknadno sam se setio pa ću dopisati još jedan komentar:

    „Ja vam nikada neću pisati o Njemu, o njegovim vrlinama i manama.“
    Kaže se: „Nikad ne reci nikad!“
    Jedno vreme sam živeo u staračkom domu. Tamo je bila jedna „mlada“ (malo više od 70 god.) koja se u istom domu zaljubila „do ušiju“ prvi put u životu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.