Izlazak na izbore ili bojkot?


Drugog aprila ove godine u Srbiji se održavaju redovni izbori za predsednika Republike Srbije. Preko šest miliona birača sa pravom glasa biraće između jedanaest predsedničkih kandidata. Ovo pravo mogu da iskoriste i srpski državljani sa prebivalištem u inostranstvu na biračkim mestima koje je odredio RIK ( diplomatsko-konzularna predstavništva).

Svoje Ustavom zagarantovano pravo imaju i oni na odsluženju vojnog roka i na odsluženju zatvorske kazne.

Biračka mesta biće otvorena od sedam do dvadeset časova. Drugi krug izbora, u slučaju da nijedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu od broja birača koji su glasali, održava se za petnaest dana.

Ovako će izgledati vesti u svim medijima dan uoči održavanja izbora.

Da li je baš sve idilično i dobro uoči ovih predsedničkih izbora? Da li treba izaći na izbore ili ih treba bojkotovati?

Izborni štabovi predsedničkih kandidata u toku svoje kampanje pozivaju birače da izađu i glasaju.

Oni koji smatraju da izbore treba bojkotovati oglašavaju se putem društvenih mreža na internetu.

I jedni i druge navode dobre argumente za svoje stavove. 

Kako izgleda stvarnost u Srbiji danas? Srbija nije onakva kakvu je predstavlja vlast u svojim medijima. 

Srbija je zemlja siromašnih, obespravljenih, poniženih ljudi. Ovo je zemlja sa visokom stopom nezaposlenosti. Sa visokim procentom nepismenih. Zemlja u kojoj mortalitet raste a natalitet opada.

Predsednik države ima svoja zakonska ovlašćenja. Najvažnije je istaći da on može da raspusti Narodnu Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore. 

Tačno je da još jedni izbori koštaju, ali je i tačno da su ovoj zemlji potrebne promene.

Reforme se sprovode, mogu da kažu funkcioneri, članovi i simpatizeri stranaka vladajuće koalicije.

I to je tačno.

Da, do samog prekida rada Narodne Skupštine donosili su se zakoni. Na štetu samih građana.

Doneti su zakoni po kojima su smanjene plate i penzije, ukinuta ili smanjena socijalna davanja.

Sve je više korisnika narodnih kuhinja.  Povećan je broj nezaposlenih. Novo zaposlenje mogu da dobiju samo članovi stranaka vladajuće koalicije.

Mediji više nisu slobodni.

Mnogo je razloga za bojkot, ali opozicioni kandidati ne pozivaju svoje glasače na bojkot jer on ne bi uspeo. 

Svaki od kandidata ima svoj program. Predstavlja ga javnosti na mitinzima, tribinama, putem medija. 

I sami možete da procenite koliko su kandidati zastupljeni u medijima.

Ne pozivam nikoga da bojkotuje izbore, niti animiram ljude da glasaju za jednog od ovih jedanaest kandidata.

Trudim se da budem maksimalno objektivna, uz malu zadršku-već sam iznela svoje mišljenje o vladajućoj stranci. 

Svi punoletni birači mogu da razmišljaju svojom glavom. Ne trebaju im ni mediji, ni mitinzi, ni ovaj tekst, da bi doneli odluku. 

Ukoliko smatrate da nijedan od kandidata ne zaslužuje vaše poverenje, ne morate da izađete na izbore. To je vaše zakonsko pravo.

Vaše je zakonsko pravo i da slobodnom voljom glasate drugog aprila. Niko vam to pravo ne može oduzeti.

Fotografija preuzeta odavde

2 thoughts on “Izlazak na izbore ili bojkot?

  1. Да, други круг на Васкрс. Ове године и православци и католици славе истог дана.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.