Iz tame u svetlost, treći deo

Miroslav je došao kući pred zoru. Spavao je dubokim snom. I Stevan je spavao u svom malom krevetu, smešten odmah uz roditeljski krevet. Milena se tiho obukla i lagano, da ih ne probudi izašla iz sobe. U dvorištu je nahranila psa i krenula kod Dare na kafu. Uz prvu jutarnju kafu zamolila je Daru da pozove svoje na poslu, da opravda par dana nedolazaka. Šef joj je rekao da može da odsustvuje sa posla, ali ne zna da li će joj i ta tri dana biti plaćena. Milena je radila kao prodavačica u seoskoj prodavnici i znala je da ne može da radi sa podlivima i modricama. Dara je ništa nije pitala o tim povredama. Znala je ona kakav je Miroslav, a i mnogo puta je Milena bežala kod nje od izliva besa koje je Miroslav stalno imao kad se napije.

***

Kada se vratila kući Stevan se probudio i dala mu je da doručkuje. Onda ga je pustila da se igra napolju, i da ne smeta ocu koji je još spavao. Sama Milena nije imala volju da jede. Bila je zabrinuta, pitala se hoće li ovoga puta dobiti odgovor od majke. Nije se usuđivala da je zove, zato joj je i pisala pisma.

Sa uzdahom je počela da čisti krompir za ručak i misli su joj same od sebe odlutale.

Pre sedamnaset godina Miroslav nije toliko pio. Počeo je posle godinu i po dana braka, kada su se doselili u tu staru babinu kuću, jer on je hteo konačno da se osamostali. Do tada su privremeno živeli u kući njegovih roditelja jer je brat otišao na studije u Beograd. Milena nije ostajala trudna i to je jako smetalo Miroslavu. Mislio je da je to sve njena greška. Tada je i sređivao babinu kuću, i bolje bi je sredio da nije mnogo novca odlazilo na alkohol. Uspeo je da stavi novu ogradu i betonira jedan deo dvorišta. Onda je stao sa sređivanjem, i obećao je da će ponovo početi čim dobije neki novi posao. Odmah po ženidbi odustao je od fakulteta. „Sada moram da radim, mogu i sa srednjom školom. Imam porodicu, to jest tebe“ znao je da kaže Mileni. Nalazio je sezonske poslove, i sa radnicima je pio pivo. Ipak, uspevao je da kući ne dolazi suviše pijan. Trudio se čak da se ne vidi njegovo pijanstvo.

Preselili su se u babinu kuću. Milena je bila šokirana kada je videla da je to samo jedna velika soba, i da su zavese bile „zidovi“ koji dele deo za spavanje od dela za ručavanje i boravak. Kupatila nije bilo. „Napraviću ga kad budem imao para“. Milena je u drugoj godini braka ostala trudna i Miroslav nije pio par meseci. Radio je, donosio kući novac, spremao je krevetac i ostale potrepštine za bebu. Čvrsto je verovao da će dobiti sina, i kada je video da je dobio kćerku, par sati posle porođaja udario je Milenu po licu. Ona se porodila u kući, nije znala kada je vreme za bolnicu, i tako je zakasnila. Svetlana je rođena u babinoj kući, na starom bračnom krevetu. Taj šamar je Milenu mnogo povredio. Veća je bila psihička bol, od one fizičke boli. Plakala je. On je otišao u kafanu i vratio se u toku noći. Njegova majka je plakala zajedno sa Milenom i obećala joj da će svakodnevno dolaziti kako bi joj pomogla oko bebe i kako bi sprečila da je Miroslav tuče.

Roditelji su joj došli u posetu posle dva meseca, da vide unuku. Miroslav nije bio kod kuće. Milena ga je pravdala rečima da mnogo radi. Njena majka je primetila da joj kći nije srećna, da je mnogo smršala od porođaja, da je ćutljiva. Otac je bio srećan što vidi svoju kći i svoju unuku koju je skoro sve vreme posete držao u naručju.

Vrativši se u stvarnost, Milena je stavila krompir da se kuva i baš tada se i Miroslav probudio.

„Ženo, ima li šta da se jede i popije? I reci ti meni, imaš li još nekog nakita, ostao sam noćas dužan.“ Nemo ga je posmatrala. Skuvala mu je kafu, spremila kajganu i sve stavila pred njega. Znači, sve je prokockao. Nije znala kako da mu kaže da je pre neko veče dala i poslednji komad nakita koji ima kod sebe. Plašila se njegovog mamurluka i novih batina. 

“ Ćutiš ko mula! Imaš li nakit ili da zajmim pare?“

“ Nemam ništa više Miroslave, sve sam ti dala. Nemam, majke mi. Dala bih da imam. „

Ponovo joj je lupio šamar a kada je stavila ruke na lice , zgrabio je za ruku i uvrnuo je. Jauknula je od bola, uspela da mu se otrgne i istrčala je iz sobe. Na dvorištu se tresla. Bilo je i hladno.

On više nije bio onaj Miroslav za koga se udala. Moraće da pobegne kako zna i ume. Bilo gde, inače će je ubiti. Zagrlila je Stevana i ponovo je otišla kod Dare koja je odmah videla nove modrice. 

“ Znaš šta Milena, ti se tamo ne vraćaš. Ja ću da odem po tvoje i Stevanove stvari, i bićeš kod mene par dana. Mene ne sme da dira inače će da ide u zatvor, a i zbog tebe i ovih batina treba da robija. Da, bićeš par dana ovde, a posle, posle ideš u Novi Sad. Moja zaova traži neku ženu da joj čuva decu i kuva. Ima jednu sobu viška. Tamo ću ja tebe poslati.“

Daro, Daro, hoću li moći ikada da ti se odužim? “ Milena je plakala a Stevan je bio uplašen. Dara joj je spremila da jede, pa skuvala kafu da popiju njih dve, a Stevanu je dala čokoladu. 

“ Nećeš ti Uskrs dočekati u ovom selu. Ja ću te spasti iz ove tame.“ Dara je milovala po kosi i nju i Stevana. Bila je starija od Milene, udovica, i  Milenu je gledala kao mlađu sestru.

– Nastaviće se – 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.