Iz tame u svetlost, peti deo

Celim putem je razmišljala o svom proteklom životu. Sav nakit koji je imala, Miroslav je tokom godina prokockao. Ništa joj nije ostalo za uspomenu. A batina, ni broja im se ne zna. Dani u kojima je Miroslav bio trezan, bili su sve ređi i ređi. Nedavno je ponovo izgubio posao, zbog pića. Sada ga je ona ostavila, i jedino je mogao da ode kod roditelja i da od njih traži novac, da troškari njihove male penzije. Kod Dare je donela odluku da će se razvesti. Život kakav je do tada vodila više nije imao smisla.

Tog prepodneva Novi Sad joj se činio neobično lepim. Zapravo je bila srećna što počinje novi život.

Brzo je došla do stana Darine zaove. Dočekala je jedna fina gospođa u kasnim četrdesetim godinama. Odmah joj je rekla da je ne zove gospođa, već jednostavno-Jelena.

Jelena je bila mlađa sestra Darinog muža. Rođena, odrasla u Novom Sadu gde je i studirala prava i udala se. Ima dete, dečaka koji ide u drugi razred osnovne škole. Kaže da ga je kasnije dobila, posle nekoliko godina braka. Muž je direktor jedne manje firme u kojoj je ona advokat.

Kada je čula da joj je nova „gazdarica“ advokat Milena se gorko nasmejala. U kratkim crtama ispričala je svoj život koji je mogao da bude drugačiji da je i ona završila prava i postala advokat.

– Vi biste mogli da radite kod nas u firmi. Ja sam mislila da Dara šalje neku ženu bez ikakve škole. I plata bi vam bila veća. Hajde da se dogovorimo. Jelena je bila ushićena, a Milena malo zbunjena.

– Ja sam mislila da ću ovde samo kuvati i čuvati dečaka. A ko će čuvati mog Stevana dok ja radim? Nemam para za vrtić.

– Sedite Milena da popijemo kaficu  i sok. Imam jednu ideju.

Tada joj je Jelena rekla da u firmi traži pouzdanu sekretaricu. A za kuću traži ženu koja će da kuva, sprema i da čuva malog Aleksu, kad se vrati iz škole. Imala je toliko posla da je morala da uzme nekoga ko će pomagati u kući i usput čuvati Aleksu, pošto su često muž i ona ostajali i popodne sa svojim klijentima.

Jelena je predložila da Milena radi kao sekretarica, a da žena koju će naći čuva i Stevana i Aleksu. Za početak bi mogla da stanuje kod njih i u tom slučaju dobijala bi manju platu, umesto da im plaća stanarinu. Imaju ogroman stan i dovoljno mesta za sve.

***

Milena je već mesec dana radila kao sekretarica. Našla je i mali stančić za Stevana i sebe i uskoro će se preseliti tamo. Našla je preko firme u kojoj je radila i advokata-Jeleninog poznanika koji je radio samo razvode. Život joj je bio sređen, samo nešto je još nedostajalo. Čekala je da postane baka, Svetlanin porođaj se približio, i čekala je dan kada će pozvati svoju majku. Nije imala hrabrosti da ode do svoje kuće.

***

Na pijaci, jedne subote, dok je šetala od tezge do tezge i gledala voće, primetila je majku. Kupovala je jabuke. Odlučila je da joj priđe. Bila je sada drugačija. Posao i život u gradu učinili su da joj se vratI staro samopouzdanje koje je imala i pre udaje. Čvrsto je uhvatila Stevana za ruku i krenula prema majci.

– Mama, ovo je tvoj unuk. Jednostavno je stala ispred nje.

Stana se skamenila. Posmatrala je mladu, doteranu ženu i lepog dečaka. Da, to je bila njena Milena.

– Hajdemo kući, vreme je da se Stevan igra u svom dvorištu.

***

Bilo je tako lepo sedeti u hladu dvorišta u kome je odrasla. Stana je posmatrala unuka i ćutala. Jedna od njih dve je morala da prekine tišinu. Bila je to Milena.

 Posle ovoliko godina, ti jednostavno kažeš, hajdemo kući. Opraštaš mi mama, i to mi je najvažnije.

– Bolest je stigla kćerko moja. Prošle nedelje sam izašla iz bolnice. Rekli su mi da ću živeti još godinu-dve. Za to vreme moram da ispravim svoje greške. Zvala sam Svetlanu da pitam za tebe i rekla mi je da si ovde. Samo nije htela bez tvog znanja da mi da adresu i telefon. Kad eto, na pijaci se srećemo!

Dugo su majka i kćerka razgovarale tog dana i te večeri. Obećala je majci da će se preseliti sa Stevanom kod nje. Posle mnogo godina vratiće se u svoju kuću. Onda je usnulog Stevana stavila u naručje i taksijem otišla u stan u kome je bila podstanar.  

***

Na brakorazvodnoj parnici Miroslav se nije pojavio. Njegov advokat je potpisao papire umesto njega, na osnovu ovlašćenja. Od njega je čula da se Miroslav vratio u roditeljsku kuću, i da planira da proda staru babinu kuću. Ne želi alimentaciju od nje, samo ponekad da može da vidi dete. Razvod je posle tri meseca okončan.

***

Svetlana je dobila kćerku, posetili su je i majka i baka. Bila je srećna što su se njih dve pomirile. 

***

Posle godinu i po dana Stana je umrla, i Milena je bila jedini naslednik. Novac na deviznim računima delili su Stevan, Svetlana i Milena. 

Miroslav je za tih godinu i po dana samo tri puta video decu, želeo je da vidi i Svetlanu i njenu bebu. Čuli su za njega da se potpuno odao alkoholu, otac mu je umro, sa majčinom penzijom nije mogao da plaća sve dugove i želeo je da proda i tu kuću, ali ga je u tome sprečio mlađi brat koji se oženio i otišao odatle. Ipak, imao je svoj deo imovine i nije dozvolio da Miroslav zajedno sa starom majkom završi na ulici.

***

Prošli su meseci. Milena je skinula crninu. Dva dana kasnije, prišao joj je kolega iz firme.

– Čekao sam da se smiriš posle svega i sada posle mamine smrti. Želiš li da odemo na piće sutra popodne?

– Da Dejane, želim to.

***

Tako je tamu zamenila svetlost. Uprkos bolu zbog majke, uprkos bolu zbog svega šta je prošla, Milena je odlučila da krene dalje. Nije mogla samo da životari i tavori u mestu, želela je život, onakav kakav je propustila zbog Miroslava. Lep, miran i srećan život. Takav život je bio pred njom.

KRAJ 

1 thought on “Iz tame u svetlost, peti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.