Iz tame u svetlost, četvrti deo

Dara je dobro poznavala Miroslava, njegovog brata i njegove roditelje. Znala je da kaže da mu je brat „dobar kao devojka“ i da Miroslav nikad nije valjao. Uvek je bio nabusit, još u školi se tukao. Ipak, bio je dobar učenik i uspeo je da završi gimnaziju i da upiše fakultet. Tada, u to vreme je i počeo da pije. „Pred tobom se krio, hteo je da te uhvati tako mladu i zelenu“ pričala joj je Dara tog popodneva. „Uvek je želeo više i bolje a nije sposoban sam da stvori to. A njegovi važe za sirotinju u selu. To znaš i sama, dodala je Dara.

Dok se Stevan igrao napolju, iza dvorišta sa kokama i malim zečićima, na glavnu kapiju je neko počeo da lupa. Bio je to Miroslav,

“ Vrati je kući Daro, inače ćeš i ti da vidiš svoje! “ vikao je preko kapije. Dara nije otvarala.

“ Beži odatle inače zovem policiju. Neće te više Milena, shvati to. Ajd lagano, idi kući. „

Dara nije želela da izaziva mamurnog Miroslava. Milena je drhtala u kuhinji, a Stevan je virio iz zadnjeg dvorišta. Opet se mama i tata svađaju. Da li ću i noćas spavati kod tetka Dare, pitao se maleni dečak, zabrinut za majku i sebe.

****

Kada su stavili Stevana da spava, Milena je nazvala Svetlanu, da joj javi da ovog puta stvarno odlazi od kuće.

“ Bilo je krajnje vreme mama da odeš. Hoćeš da dođeš sa Stevom malo kod mene i Ivana, ima mesta a potrebna si mi. Beba će uskoro da stigne. Ivanu će biti drago, znaš i sama koliko puta smo te zvali da dođeš.“

“ Hajde, videću sa tetka Darom, pa ću se javiti. Nemoj da brineš, kod nje smo trenutno.“

Ona i Dara su sele, uzele neki vez -to da te smiri, kako je Dara rekla, i počele su da se dogovaraju šta će dalje da rade. Dara je mislila da Milena ne može dugo ostati kod kćerke, jer su u istom selu, pa će je Miroslav brzo naći i ćudo može da napravi tamo u zetovoj kući. Bolje da budeš ovde dok modrice prođu, ne smeš takva ni pred dete, brinuće jako, a u osetljivom je stanju, savetovala je Dara. Ostani kod nje par dana pa onda idi u Novi Sad kod moje zaove. Biće vam tamo lepo. Zvaću je ujutru ako pristaješ. Ja ću ići i u radnju da otkažem posao i da uzmem novac za ovo vreme što si radila“.

“ Dobra moja Daro, u pravu si. Gde ću da sekiram Cecu sada kada je maltene pred porođajem. A tamo kod tvoje zaove isto neću dugo. Konkurisaću negde za neki posao, pa i da nađem sobicu za Stevana i mene. Možda se i mama predomisli. Ko zna.“

Tako su dve žene razgovarale duboko u noć. Milena joj je pričala o tome kako je Miroslav počeo da se kocka kada se Svetlana rodila, i da se malo primirio kad se Stevan rodio. Manje je tada i pio, i pomirio se sa svojima. Jedno vreme nisu hteli da čuju za njega, poveravala se Dari. Samo su u kuću primali Stevana i nju. Zbog nje je pre par godina Miroslavov brat napravio i kupatilo, da se ne muči više. Kupio im je i veš mašinu, pod izgovorom da je to svadbeni poklon koji kasni godinama. Kad su se venčavali, bio je mali. Dara je sve potvrđivala klimanjem glave. Znala je ona gotovo sve iz života ove nesrećne žene. Prve su komšinice, i uvek joj je pomagala kad je teško. Zauvzrat je Milena njoj pomagala oko zimnice. Znala je dobro da sprema zimnicu, iako je mlađa od Dare.

***

Posle sedam dana koje je provela kod Dare, Milena je sa Stevanom otišla kod kćerke. Tamo je ostala nekoliko dana i sa njima je provela Uskrs. Nije želela da taj veliki praznik provede u nečijoj tuđoj kući. Ipak je Svetlana bila njena kći. Pravila je tamo dve torte i Stevan se radovao i tortama i zeki koji mu je doneo jedan kamiončić-igračku i nov džemper, poklon od sestre, kao i čokoladna jaja. Praznik su proveli u miru. Ivan je tog Uskršnjeg dana dođao iz prodavnice i rekao da je video tasta ispred kafane. Svi su znali da će celog dana i večeri biti tamo, i opustili su se. Bio je to jedan od retko lepih praznika u Mileninom životu, od kada se udala.

Kada je praznik prošao, zajedno sa Stevanom spremila se i na autobusku stanicu su je ispratili i zet i kćerka i prijatelji a došla je i Dara.

Odlazak u Novi Sad budio je nove nade za bolji i drugačiji život, ali i bolne uspomene. Nadala se da će joj majka oprostiti. To joj je bila najveća želja.

Iz tame je lagano kretala ka svetlosti.

– Nastaviće se-   

1 thought on “Iz tame u svetlost, četvrti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.