Iz autobiografije jedne grofice- drugi deo

Hej, ljudovi, gde ste? Da li ste me zaboravili? Nije me bilo skoro dve godine. Lenja sam, pa ne mogu svaki čas da škrabam.

Pisala sam vam kako su svi reagovali kada je otkriveno moje grofovsko poreklo. I o tome da je moj tadašnji dečko Max odlutao u Kanadu i da je dobio četvoro dece, a da sam se ja udala za jednog žestokog momka, da smo dobili bebče, i da se moj žestoki mužić preobratio u mirnog vlasnika restorana.

To vas ja podsećam, jer ste garant zaboravili šta je bilo u prvom delu moje autobiografije.

******

Evo me sada ponovo sa vama. Čekam drugu bejbi, a plašim se, majke mi. Ne plaši me porođaj, niti loši uslovi u bolnici, plašim se jer nam se promet u restoranu smanjio. Sad nemam lovu da se kao prava grofica porodim u nekoj privatnoj klinici. Kukam zbog toga. A ni mom Žmuu nije baš svejedno. Zbog toga što posao loše ide hteo je da se uortači sa jednim tajfunom, pardon, tajkunom, i da kupi neko preduzeće skoro za dž. Nisam mu dozvolila da ne bi jadničak išao u zatvor, jer koliko znam, ta preduzeća nešto mnogo propadaju u zadnje vreme a vlasnici su često smešteni iza brave.

Nisam dobila platu dva meseca. Razmišljam da postanem solo igrač u novinarskim vodama i da prodajem tekstove našim i stranim časopisima. Bar bi od strejndžera bilo neke kinte. Ovako tumaram po kući, od kreveta do frižidera i žderem, jer su me oslobodili sastančenja i dežurstava u redakciji.

Muka jedna kako živim u zadnje vreme. Klinku sam ispisala iz privatnog vrtića i uspela preko veze, naravno, da je ubacim u državni vrtić. Neće da jede tamo, zamislite! Kaže da je hrana bila bolja u onom Diznilendu gde je ranije išla u „školicu“. Obožavam svoje dete, ali dođe mi da je izlupam po guzi, da ukapira da tata i mama sada imaju manje para nego pre i da ne sme da traži nešto nemoguće. Ali, mala je još, pa ne bi ukapirala.

Bata koji je otkrio grofovsko poreklo, vratio se iz Pariza. Tamo je dogurao do nekog profana i kad je došao da nas vidi, častio je klinku sa petsto evrića. Dobro nam došlo da platimo struju. I pita me da li mi još nešto treba, a meni nezgodno da kukam. Još je Žmu preduzetnik, imamo taj restoran, pa je glupo da tražim pare od bate. Mada, video je on da nam ne cvetaju ruže.

Hoće da mu sredim intervju u nekom magazinu, gde bi opet pričao o našem grofovskom poreklu. Juri neke budže u opštini  i gradu da nam vrate bar ona dva, tri lokala što su oduzeli čukundedi. Moram to da mu sredim, imaću i ja neke fajde. Makar da nas opet zovu bivši i sadašnji Ministri, i da i ja dam neki intervju sa sve mojom porodicom..Naplatila bih intervju, naravno, a bila  bi to free reklama za naš restoran.

Kuku, došlo doba da zavidim Maxu što je u Kanadi. Čujem da je dobio bolji posao, i da mu je fino krenulo.

E, neko se usreći, a nekoga napusti sreća.

Ali, šta vam ja tu kukam ko kukavica. Grofice treba da imaju svoj ponos, dostojanstvo, i da se prave da je sve u redu i kad nije. Vidi se da ja nisam rođena za tu titulu.

Udavih ja vas, pa sada nešto razmišljam…( vi mi dođete kao inspiracija )…Da li da kolumnu u novinama posvetim mom grofovskom poreklu? Možda dobijem veću lovu? Šta mislite?

I recite mi, ljubim vas sve, da li vam se ovo moje škrabanje sviđa? Da nastavim sa pričom ako hoćete..imam bre da vam pričam i o Cici i o onom Simčetu što mi je tražio pare kad je čuo da sam grofica..i o komšiji koji ima dva psa u dvorištu, i zbog koga moja klinka traži kucu..Kako mi ide u životu, ima da joj nabavim jednog avlijanera..

Nego, dosta od mene. Evo Žmu je ispekao palačinke, i odoh da ih jedem sada, a kaže da ima i dobar film skinut sa neta..

Javite mi ako hoćete još mojih pričica…dotle mi ostajte zdravi i veseli..i dobro raspoloženi, uprkos svemu šta nas je snašlo u ovoj ludoj zemlji. Cmok!

4 thoughts on “Iz autobiografije jedne grofice- drugi deo

  1. Rale…sve si bolja. Jes da nemam vremena ni za šta, pa ni da pišem za svoj blog, ali skoknem ponekad, ponegde… pa se nekada i lepo iznenadim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.