Ispričaj mi neku priču…

Ispričaj mi neku priču, šaputao je u mraku sobe. Držala ga je u zagrljaju, kao da drži malo dete, tako joj se činio lagan kao perce.

Nije mogao da vidi suze u njenim očima. Počela je da priča…

U jednoj dalekoj zemlji, negde iza svih planina, rastao je mali dečak. Sanjao je da živi bolje i želeo je da prođe sve planine i dođe u veliki grad. Kada je odrastao, želja mu se ispunila. Tu je našao i ljubav svog života. Još samo je jedno želeo- da dobije dete. Ona je maštala o deci i želela je da mu ispuni tu želju. Nije im se ispunila.

Jednoga dana ona se razbolela i poželela da umre. On je lečio i izlečio svojom ljubavlju. Sunce je sijalo svakoga dana dok su njih dvoje bili zajedno. A onda je nastupila tama a iza nje mrak.

Pričaj mi dalje..molio je.

“ On se gasio lagano. Umirao je. Bolove je krio od nje, ali je ona to primetila. Želela je da ga izleči svojom ljubavlju.

Nije uspela. Otišao je, i nije je pripremio kako će dalje da živi bez njega.“

On je ćutao.

Upalila je malu lampu pored kreveta i shvatila je da on više nije sa njom.

Počela je da plače, sve jače i jače.

A onda se probudila.

Shvatila je da njega nema već dugo. I retko joj u snove dolazi.

Ona želi nekome da ispriča priču, ali se plaši i da ta priča nema svoj tužan kraj.

Živi u svetu tuge, negde na kraju duge.

Strah, samo da ga pobedi.

***

Na nebu je te noći sijala jedna zvezda jače nego ostale.

Mila moja, ja sam tu, i čekam te. Molim te da živiš i budeš srećna. Ja to stvarno želim. Samo hrabro mila, ja znam da si hrabra..“

Otvorila je prozor i videla je zvezdu. Kroz suze je prošaputala “ Voljeni moj, oprosti mi..i hvala ti što misliš na mene..biću hrabra, jer znam da će te tamo u Raju to ćiniti srećnim..

Zatvorila je prozor i znala je da mora da bude hrabra. I biće, obećala je to i onoj zvezdi na nebu i samoj sebi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.