Iskrenost i otvorenost na Fejsbuku

Dosta vremena provodim na društvenim mrežama. Najviše na Fejsbuku. Pažljivo čitam objave i komentare svojih prijatelja.
Primećujem da su pojedini prijatelji previše otvoreni u objavama i komentarima.
Lepo je biti iskren i otvoren. To je osobina koja je danas retka.
Međutim, pitam se, koliko treba da budemo otvoreni kada je internet u pitanju, posebno ukoliko objave na Fejbuku plasirate kao javne.

Zašto javnost mora da zna za sve vaše muke i probleme? Da li nešto ipak treba da sačuvamo samo za sebe i najbliže prijatelje?

Pre par godina pisala sam na nekim internet forumima. I bila nenormalno iskrena i otvorena. Kao odgovor na moju iskrenost i otvorenost dobila sam podsmešljive, ružne komentare.
Ukapirala sam da ljudi smatraju da sam čudna i previše ozbiljna. Savetovano mi je da se opustim i da pišem nešto veselo, a da svoju intimu, svoje pronleme i ostalo prećutim.

Poslušala sam te savete. Ne. nisam skakala od sreće i pisala haj postove. Samo sam prestala da pišem o svojim problemima i o onome šta radim i šta mi se dešava.

Trudim se da se tako ponašam i na Fejsbuku. Sve što želim da kažem bliskim prijateljima i dobrim poznanicima kažem, tj napišem u poruci ili dogovorim viđenje uživo.

Kad poželim nešto da napišem a tiče se nekih privatnih stvari, onih za koje ne mora ceo svet da zna, setim se foruma i komentara.
I izbrojim do deset i ništa ne napišem. Pustim neku muziku.

Nisu svi ljudi isti. Ne možemo da lično poznajemo svih 300-500 ili 1000 „prijatelja“ na Fejsu. A takođe ne znamo ko sve prati naše objave javno.

Neko će pročitati i nasmejati se. Neko će komentarisati uvredljivo. Neko treći će pomisliti u stilu „vidi budale“…

Okej, šta nas briga šta svet priča. Može da se posmatra i iz tog ugla. Možemo da budemo otvoreni i milion posto iskreni i da nas ne zanima šta će neko misliti o nama.

Ipak, po mom mišljenju treba imati neku granicu. Zaista to iskreno i dobronamerno savetujem. U jednom trenutku možemo da se pokajemo zbog svog pisanija i otvorenosti.

Nismo roboti, ljudi smo. Grube reči mogu da povrede bez obzira od koga dolaze. Kada se to desi možemo samo da promenimo svoje ponašanje..eto konkretno na Fejsu.

Sve ovo pišem jer sam doživela svašta na internetu. A ne bih volela da kroz te moje nekadašnje muke prolaze dragi prijatelji. Zapravo, ne želim da iko doživi ono što sam ja u dva, tri navrata doživela.

Budite otvoreni i iskreni, ali ponešto sačuvajte za sebe i za one u koje imate poverenja. Iskrenost i otvorenost više nisu na ceni. Žao mi je zbog toga, ali tako je.

Ukoliko želite razmislite o ovome o čemu sam pisala..poslušajte me..ili nemojte. Izbor je vaš.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.