Investitor

Boško je odrastao u bogatoj, imućnoj porodici. Otac mu je radio u Švajcarskoj, a majka kao profesor muzičkog u jednoj srednjoj školi.

Boško je imao gomilu igračaka, ali najviše je voleo da se igra sa lego kockicama koje je imao u velikim količinama. Zidao je sa njima kuće, zgrade, dvorce.

Ljubav prema građevinarstvu nastavila se i kada je odrastao. Upisao je i u roku završio arhitekturu.

Zahvaljujući znanju ali i očevim vezama brzo je našao posao u jednoj građevinskoj firmi.

Brzo je i napredovao i postao zamenik generalnog direktora.

U to vreme se oženio i dobio dvoje dece. Bio je srećan što ima dobar posao i što ima dobru porodicu.

Otac se vratio iz Švajcarske one godine kada je Boškova firma propala. Boško je, ponovo zahvaljujući očevim vezama, za male pare kupio firmu i postao njen gazda.

Par meseci kasnije sagradio je prvu zgradu. Postao je investitor. Prvi novac za zgradu, dobio je, naravno, od oca.

Zatim su se ređale druge zgrade, i Boško je bio sve bogatiji.

Deca su rasla a sa njima i njihovi prohtevi. I žena je navikla da živi na visokoj nozi, baš kao i on.

I sve je bilo dobro dok nije nastupila ekonomska kriza. Boško je povukao dva, tri loša poteza i novac je počeo da nestaje. Nije više mogao da zida, a i otac je iscrpeo sve svoje rezerve para.

Čim je bankrotirao žena ga je sa decom ostavila.

Propio se. Psihički propao.

Roditelji su od brige i tuge umrli.

Danas Boško sedi u svojoj kući, pije i…od lego kockica svoje dece pravi kuće, zgrade, dvorce.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.