Intervjui i ja

Primetili ste da na ovom blogu bar jednom mesečno razgovaram sa zanimljivim ljudima koji imaju šta da poruče javnosti.
Ovi intervjui su najčitaniji na blogu. Tako kaže statistika.

Ja joj verujem 🙂

Prve intervjue sam uradila 2010.ili 2011.godine i to za „Voždovačke novine“. Bila sam zbunjena kada sam dobila taj radni zadatak.
Nikada pre nisam radila tu formu novinarstva. Nisam ni profi novinar.

Sećam se da mi je tadašnji načelnik Službe za informisanje jednostavno rekao “ Dva intervjua, tema kultura“ i kada sam ga pitala
kada treba da budu gotovi, sa osmehom je rekao „Juče“.

Sticajem okolnosti poznavala sam osobe sa kojima sam radila intervju. Bez obzira na tu činjenicu bila sam uplašena.

Te večeri sam ih kompletno sredila kod kuće. Tokom jutra ih je pogledala koleginica koja je novinar i jedina njena primedba bila je da nisam stavila odgovarajuće naslove. Pomogla mi je u tome i poslala sam novi mejl načelniku.
On nije imao primedbi i moji intervjui su otišli u štampu zajedno sa ostalim tekstovima.

To je bilo moje „vatreno krštenje“ kada su intervjui u pitanju.

Ne sećam se kako sam došla na ideju da radim intervjue i na svom blogu. Ne sećam se ni sa kim sam radila prvi intervju.

Pamtim da mi je prijatelj sa Fejsa dao dodatne lekcije kada je ova forma u pitanju. Beskrajno mnogo sam mu zahvalna na tome.

Zahvalna sam i načelniku i toj koleginici koja je dala savete vezane za naslove intervjua.

Do sada sam uradila preko četrdeset intervjua na ovom blogu i najčitaniji je bio intervju sa dr Zoranom Milivojevićem psihoterapeutom.Intervju sa piscem Dušanom-Duletom Nedeljkovićem našao se i na sajtu izdavačke kuće „Laguna“.

Zašto vam sve ovo pišem? Želela sam sa vama da podelim sećanje na to moje „vatreno krštenje“ i da na neki način objasnim otkud ta forma novinarstva na blogu, a nisam profi novinar.

Intervjua će biti i dalje na ovom blogu. Ja, obična, slučajna domaćica po prirodi sam radoznala osoba i volim da razgovaram sa ljudima.

Želim kroz intervjue da afirmišem one koji se bave pisanjem. Takođe želim i da rušim tabu teme i razbijam predrasude vezane za mnoge stvari, koje nažalost, još postoje kod nas.

Puno mi je srce kada mi neko kaže da ovo dobro radim.

Hvala vam što čitate ovaj blog, što ostavite poneki komentar.

Prijatan dan, neću više da vas zadržavam 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.