Intervju sa povodom

Kada bih sa jednom rečju morala da opišem Ćazima Salihija- Ćazu napisala bih HUMANISTA ili ČOVEK. Jer pored toga što je agent nekretnina, novosadski taksista, tata, bloger, Ćaza je i humanista, čovek velikog srca i dobre duše.

ČAZA

 

Poslednjih meseci, od smene urednika RTV Vojvodina, Ćazim Salihi aktivno učestvuje u građanskim protestima animirajući sugrađane, ali se bavi i humanitarnim radom. Bio je gost u nekoliko TV emisija, a pisanje bloga je, čini se, ostavio za neka mirnija vremena.

 

Ćazime-Ćazo, na početku ovog razgovora reci nam nešto više o sebi. Gde si odrastao, kakvo je bilo tvoje detinjstvo, kako je izgledao Novi Sad nekada, a kako je sada živeti u ovom vojvođanskom gradu.

Gde sam odrastao?

Odrastao i odrastam u jednom divnom gradu koji se nekada nalazio u Jugoslaviji, zemlji koja je bila bogata šarenilom i različitostima a takav je i naš grad bio a čini mi se da je još uvek takav ali je sada nekako podeljen. Novi Sad je bio grad sretnih i nasmejanih ljudi, dobronamernih i spremnih da pomažu jedni drugima. Bio je to grad ljudi.

Danas je Novi Sad smešten u jednoj divnoj državi sa lošim političarima i veoma je podeljen. Danas se delimo na ove ili one , onakve ili takve.

Grad se menja do nepreprepoznatljivosti i to je nešto što boli svakog novosađanina. Zato se i bunimo. Možda se Lale bune i pokazuju svoje pravo lice i ne žele da prepuste sudbinu svog grada kriminalcima.

Ja ga i dalje volim i borim se za njega, njegov duh i ravnicu koja nam dozvoljava da budemo spori i opušteni.

Moje detinjstvo?

Biću ovom prilikom veoma iskren i imam utisak da nisam imao detinjstvo jer sam još u osnovnoj školi morao da se borim za život tj da prodajem cigarete na Futoškoj pijaci . Verovatno nisam ni stigao da razmišljam o detinjstvu ali sam mnogo toga naučio.

Naučio sam da se borim i da preživljavam, da tražim nove prilike.

U tom trenutku sam brinuo o svojoj porodici dok su braća bila na ratištu.

Otac se nije snašao najbolje u tom urušavanju sistema i svega onoga u šta je verovao. Ja nisam znao za drugo i za bolje.

Borba, upornost i istrajnost je ono što sam naučio tih godina a  bio sam dete .

No, to je prošlost o kojoj i ne govorim mnogo jer su to dani kolektivnog ludila u kojem i danas živimo ali na malo lepše upakovan način.

Koja je tvoja profesija- agent nektretnina ili taksista, ili imaš vremena da radiš oba posla?

Trenutno radim oba posla mada sam većim delom agent za nekretnine a taksi mi daje neku sigurnost i priliku da ostanem u kontaktu sa mojim gradom.

Odradim na taksiju dve vožnje dnevno a desi se da danima ne odvozam ni jednu.

Ja ne biram mnogo poslove i nikada nisam patio od toga da nosim odelo i da izigravam nekog uspešnog čoveka jer je za mene posao samo posao. Bitno je ono posle posla. Kada dođeš kući i prigrliš svoje najmilije.

Koliko je posao taksiste rizičan, da li ima više lepih a manje ružnih stvari?

Svaki posao je rizičan na svoj način.

Da, jeste posao taksiste rizičniji zbog saobraćaja ali i stranaka koje se voze sa nama noću ali ja o tome ne razmišljam. Ima svega, svakakvih priča a ja volim da stavim akcenat na one lepe koje mi potrvđuju da je život lep.

Jedna lepa ali nepredvidiva igra.

U žižu javnosti dospeo si kao bloger, ili grešim?

Da, u javnosti me znaju kao blogera. Medijima je bila zanimljiva ta taksi priča jer ljude generalno zanima ta taksi strana života našeg grada. Taksi priče su veoma zanimljive mada se mnogi razočaraju kada uvide da tu nema onih crnih i prostih priča koje bi privukle više čitaoca.

No, ovo sam ja i uživam da čitam svoje tekstove jer sam to ja.

Kako si se odlučio da učestvuješ u građanskim protestima povodom smene urednika RTV?

Mislim da je taj protest samo pokretač građanskog bunta i buđenja.

Ja sam mnogo puta sarađivao sa smenjenim novinarima i zaista sam sa zadovoljstvom pratio program RTV- a koji je najzad dobio na kvalitetu i značaju. Odjednom su smenjeni suprotno zakonu te sam imao potrebu da iznesem svoje mišljenje.

Nisam jedan od onih što ćute i savijaju se. Nikada to nisam bio.

Ja sam odrastao na dobroj muzici i dobrim knjigama a mojoj deci sam poslao jasnu poruku da se moraju boriti za svoje pravo, a naše je pravo da znamo istinu i da gledamo kvalitetan program- da živimo normalno.

Za mene je ovaj protest više protest naroda protiv svih političara.

Mislim da se narod bori za svoju zemlju, da najzad govori :

Ovo je moja zemlja a vi političari ste tu zbog nas a ne mi zbog vas.

Nisam politički aktivan i ne želim da budem ali jesam građanski aktivan. Svojim primerom želim pokazati da se može mnogo toga uraditi ako se želi i razmišlja.

Reci nam i nešto o tvom humanitarnom radu?

Moj rad je nastao iz potrebe da nešto promenim i da napravim tj ukažem na veliku razliku između like na Facebooku i pukog pričanja o nekom problemu i zaista rada na rešavanju određenog problema.

Imam sreću pa sam okružen dobrim i kvalitetnim ljudima te smo zajedno postavili temelj jedne divne ideje koju nosi Košnica.

Udruženje građana Košnica je formalno nastalo 2005 i od tada se bavi decom bez roditeljskog staranja tj rešavanju određenih problema u vezi sa tom grupom dece.

Uoči problem i reši ga! To je naš moto.

Inače, ja nisam Košnica već sam volonter kao i mnogi drugi koji su bili deo nje ili će biti.

Mislim da je ovo pravi trenutak za Košnicu i za lepe priče koje pričamo.

Znaš, svako može da uradi nešto, samo ako to poželi.

Treba imati ideju ali je treba i realizovati.

Puno je ideja ali nam fali realizacija a ja se nadam da ljudi kroz moj primer shvataju da je sve moguće jer ja nisam bolji od njih.

Svako može da radi lepe stvari i da bude čovek.

Kakav je Ćazim Salihi privatno? Da li si energičan i brz, ili imaš onaj vojvođanski karakter- „ sve polako i natenane“?

DA, ja sam pravi Lala.

Meni je u životu važno da bude što manje nervoze i žurbe.

Umem biti brz kada je to potrebno mada uglavnom drugima prepuštam ulogu tog energičnog i brzog. Neki ljudi vole tu ulogu pa je ja prepuštam.

Meni je važno da ja imam svoj stav i da se to poštuje.

Trebalo bi moju suprugu pitati: Kakav je Ćaza?

Verovatno bi ona rekla da živim u svom svetu, da sam često odsutan, da je ne slušam, da bacam čarape svuda po kući.

Da nisam toleranan na neukus i prostu muziku.

Da volim da pametujem, da imam običaj da filozofiram.

Ali, i to da je volim i da trenutno boljeg od mene nema.

Verujem da je sve to istina ali ja ne mogu bez tog mog sveta jer da nije njega ja ne bih bio srećan i verovatno ne bih ovoliko maštao i radio to  što radim.

Kakvu muziku slušaš, gde izlaziš, koje knjige i pisce voliš?

Ja na prvom mestu slušam muziku a to može biti i Divna Ljubojević koju obožavam i Slayer na kojem sam odrastao.

Za mene je muzika veoma važna…ona je moj život. Vaspitala me, činila sretnim ali i tužnim. Dala mi je mnogo toga i daje mi.

U suštini slušam mnogo toga i za svako raspoloženje postoji određen bend a može se reći da sam orjentisan ka RNR.

RNR je bunt i on oslobađa od svih stega.

Što se izlazaka tiče, veoma sam probirljiv i to se uglavnom svodi na mesta u kojima sam proveo dobar deo svog života a gde ću sresti ljude koje volim. Pisao sam o tim kafićima a Oblomov je jedan od najomiljenijih. Često idemo porodično na svirke raznih bendova.

Kada je reč o knjigama, tom magičnom svetu tu sam dosta probirljiv i sveo sam taj svet na nekoliko imena: Herman Hese, Markes, Karlos Ruis Safon i Srđan Krstić.

To su pisci sa kojima se družim veći deo svog života i na svakih 10 godina ponovo iščitavam njihova dela.

Svima od srca preporučujem knjigu: Mefisto i Zlatokosa koju je napisao Srđan Krstić.

Knjiga Narcis i zlatousti je prilično uticala na moj život i formirala je neki moj stav prema religijama sveta.

Kako izgleda tvoj slobodan dan?

Imam utisak da nemam slobodan dan jer smo uvek u nekim obavezama sa decom ali se trudim da to vreme bude provedeno uz muziku.

Uspem i da se vidim sa prijateljima tj sa prijateljima se često vidim jer mi moji poslovi pružaju dosta slobode.

Ponekada i otpadnem kvalitetno kako se kaže, ne vidim nikoga i ne čujem nikog.

Ako mi dečaci dozvole tj ostave vremena onda se prepustim i sviranju gitare.

Kompletno se isključim i osamim…prepustim se svom svetu 🙂

A Blog?

Znaš, ne volim da pišem samo radi pisanja i da bih bio čitan. Znaš ono kao 4 teksta u mesecu u određeno vreme…nisam u svetu blogera zbog komercijalnog uspeha.

Volim da pišem i volim što sam deo zajednice ali pišem onda kada osetim potrebu.

Namerno sam napravio malu pauzu jer sam počeo da mračim tj da pišem tekstove koji su politički motivisani a to ne želim. Podstaknut svim dešavanjima, nekako me ponelo da se osvrnem na sve događaje ali sam se ipak zaustavio.

Trenutno radim na 4 teksta od kojih jedan nosi naslov: Ne umiremo svi isto i to je težak zadatak, veliki izazov za mene te će i biti potrebno vremena da sazri i privede se kraju.

Nadam se da će se čitaocima dopasti 🙂

Hvala ti na ovom razgovoru. Pozivam sve čitaoce mog bloga da posete i tvoj blog.

I nadam se, da ćemo imati priliku da se sretnemo ili u Beogradu ili u Novom Sadu.

Biće prilike za druženje u to sam uveren.  

Tebi hvala na ukazanoj prilici da ispričam nešto o sebi 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.