Intervju sa dr Zoranom Milivojevićem

Vrelo je ovo leto, ne samo po spoljnim temperaturama napolju i unutra, vrelo je i zbog tragedija koje se događaju, i zbog vrele temperature na internet društvenim mrežama.
Da li vreme ima uticaj na ponašanje ljudi, kako se boriti protiv sajber nasilja, šta je mržnja i kako se lečiti od nje, samo su neka od pitanja koja želim da postavim svom današnjem gostu, uglednom psihoterapeutu dr Zoranu Milivojeviću.

Kolumna u nedeljnom izdanju „Politike“ “Medejina osveta”, objavljena pre desetak dana, a u kojoj doktor Milivojević piše o mržnji izazvala je lavinu na društvenim mrežama i internet medijima.
Doktore Milivojeviću, kako je to moguće da ljudi nisu shvatili šta ste želeli da kažete, već su proizvoljno protumačili Vaš tekst?

Ubistvo deteta, pa još kada je počinilac rođeni otac, kod ljudi, pogotovo roditelja izaziva veliki bes. A snažne emocije sužavaju fokus razmišljanja. Ako tome dodate da mnogi kod nas ne razumeju razliku između objasniti i opravdati, dobijete histeričnu reakciju. Kada se tome pridruže i oni koje iritira moje prisustvo u domaćim medijima, nastanu sajber-hajka i sajber-linč. Međutim, velika većina je sasvim ispravno shvatila tekst.

Molim Vas da za čitaoce ovog bloga definišete mržnju, i da nas posavetujete kako se boriti protiv nje, i da li se ona može izlečiti odnosno ublažiti i smanjiti?

Mržnja je emocija, ali posebno opasna. To je emocija prema osobi koju onaj koji počinje da mrzi doživljava kao zlu, kao demona ili đavola. I zato onaj koji mrzi želi da uništi omrznutu osobu, da ona pati, da propadne, da slomi nogu, da umre u teškim mukama. Mržnja je zato veoma opasno osećanje jer je povezana sa ubistvom druge osobe.
Ljudi osećaju da ne treba da kod drugih izazivaju osećanje mržnje, pa i kada su u konfliktu sa drugima, trude se da to bude “ljudski”, da zadrže neko osnovno poštovanje prema protivničkoj strani. Ali kada se pojave prezir i mržnja, tada protivnik postaje neprijatelj.
Mržnja prestaje kada osoba promeni mišljenje o drugom, kada shvati da drugi nije zla osoba, već da je čovek koji greši. I zato imate u Bibliji upozorenje: Mrzim greh, a ne grešnika.

Žrtva ste sajber nasilja. Napadaju Vas i poznati i nepoznati ljudi, zbog Vaših stavova. Napadaju Vašu profesiju, ali i Vašu ličnost. Kako reagujete povodom tih napada, da li utiču na Vas?

Naravno, to je veoma neprijatno. Čovek godinama radi da izgradi reputaciju, da stekne neki ugled, a onda, krene sajber-linč. Pored ljudi koji su samo pogrešno shvatili, koji su samo želeli da izraze svoj bes, postoje i oni koji su se tome pridružili da steknu afirmaciju, kao neke opskurne blogerke, ali i novinarka Danasa koja je neuspešno pokušala da me stručno diskredituje da ja niti ne razumem šta je Medejin kompleks. Tako vam je danas kada svako misli da je kompetentan u svemu. A naročito su naši ljudi isključivi, tako da umesto da napadaju nečije mišljenje, stav koji iznosi, oni odmah uključe prezir i gađenje i napadaju samu ličnost. To je primitivno, ali to je nešto što svako ko se bavi javnim radom mora neki put da prođe.

Da li vremenske neprilike utiču na ponašanje ljudi ovih dana? Šta savetujete psihički labilnim osobama, kako da prežive ovaj talas vrućine?

Kad je pretoplo, ljudi se loše osećaju i postaju nervozni. Pogotovo oni koji su emocionalno ili mentalno nestabilni. Poznato je da leti ima skoro duplo više pacijenata koji se javljaju na pregled nego zimi.

Da li pored mržnje postoji i spona sa ovim lošim vremenom i da se zbog toga u poslednje vreme događaju porodične tragedije sa smrtnim ishodima?

Mogu doprineti, ali samo kao katalizatori koji ubrzavaju one mehanizme koji su već u ličnosti. Važniji su drugi uzroci.

Motiv za poslednje ubistvo u kome je muž preklao ženu a sebi naneo smrtnonosne povrede bila je, po izjavama u medijima, ljubomora. Kakva je to ljubomora koja dovodi do ubistva i samoubistva?

I u samoj reči ljubomora imate ljubav i moriti, što znači ubijati. Ljubomora ubija i onoga ko je ljubomoran, jer mu uništava život, ali onda i on može da ubije osobu na koju je ljubomoran. Ljudi koji ubijaju partnerku, a onda i sebe poručuju da im bez te osobe nema života, da bez nje užasno pate, da namaju smisao života, i onda se toj osobi svete što ih je napustila, tako da se “spajaju” u smrti. To je bolesna, isrivljena logika. Naši ljudi su veoma stasni, ali treba podsetiti da izraz strast dolazi od glagola stradati, da strast nije samo užitak, već i ono što se zove ubistvo iz strasti.

Objavili ste do sada pet autorskih i jednu koautorsku. Uglavnom su to knjige koje govore o emocijama, savetima za roditelje ( Mala knjiga za velike roditelje ) a tu je i knjiga “ Igre koje igraju narkomani “.
Vi ste ekspert za tranksacionalnu analizu ličnosti. Koji su psihički poremećaji indikovani za ovu vrstu psihoanalize?

Transakciona analiza ima veoma široku primenu, ne samo u psihoterapiji, već i u raznim drugim oblastima, od vaspitanja do korporativnog ponašanja. Ali danas smatramo da nije metod taj koji leči, već osoba koja ga primenjuje. I zato je moja poruka onima koji traže savetnika ili terapeuta, nije važan metod, već da je stručnjak dobar.

Živite i radite u Novom Sadu i Ljubljani. U kom gradu imate više pacijenata, odnosno, ko se lakše odlučuje na psihoterapiju- Novosađani ili Ljubljančani?

Poslednjih godina sam ponovo više u Beogradu, ali moja praksa je u Ljubljani. Tako da nedeljno putujem na ovoj relaciji. A što se tiče odlučivanja, ljudi se odluče onda kada se loše osećaju, a ne mogu sami da reše problem. Mislim da je slično. I ovde i tamo su nekako žene te koje se lakše odlučuju.

Zašto je po Vašem mišljenju odlazak kod psihoterapeuta još uvek tabu u našem društvu?

U malim sredinama gde je problem kako fizički sakriti da odlazite kod nekoga na razgovore, ljudi izbegavaju jer se plaše onog ljubopitljivog: “Šta mu je, šta nije u redu sa njim. Da nije …”. I zato ovi iz manjih sredina dolaze inkognito u veće na terapiju. Ali u urbanim centrima to više nije problem.

I, za sam kraj imate li neku poruku za čitaoce ovog bloga. Kako da lakše i srećnije živimo u ovim čudnim, nemirnim vremenima?

Za početak da pročitaju neku od knjiga koja se tiče one oblasti u kojoj nisu zadovoljni svojim životom. Ali da čitaju svojom glavom i ako se ne slažu sa nečim što piše, da se pitaju: Ako nije ovako, kako je? To je najbolji način da nauče da se bolje orijentišu prema sebi, drugima i problemima. Ako mogu da preporučim knjigu to je Psihologija sreće i dobrog života, od Majde Rijavec i Dubravke Miljković, čisto da se malo podsetimo šta je sreća i na kojim životnim vrednostiuma je zasnovana.

1 thought on “Intervju sa dr Zoranom Milivojevićem

  1. Mislim da moj komentar možda neće bitu dobro prihvacen ali cu ipak pokusati da objasnim zasto mislim ovako kako mislim ☺
    Za pocetak imam malu primedbu: u prvom pitanju, čitaocima se implicira da nisu razumeli izrečeno tj.napisano i da su proizvoljno tumacili. U pitanju se oseca stav blogera tj.novinara a to ne bi smeo da bude slucaj. Izvinjavam se ako gresim. U prvom odgovoru a i ostalim odgovorima nismo dobili ta neophodna dodatna objasnjenja nego sve zvuci kao lagana odbrana zrtve sajber mobinga tj. prof. Milivojevića, ali ne mari, reč je o sitnicama koje ne remete dozu strucnosti koju ovaj intervju u sebi ima.
    Kada neko na internetu žrtvi dodeli deo krivice ( da je dozvolila ocu da vidja dete bilo bi to, to i to ) onda ne treba da bude iznenadjen kada ga zadesi shitstorm – bura sr… komentara ☺
    Nasilje u porodici je jako vazna i bolna tema. Mnogi mitovi i stereotipi su tu prisutni. Pomenula bih dva najbitnija: žena je ta koja je isprovocirala nasilje i otac treba da vidja dete cak i kada je nasilan ili detetu je potreban otac cak i kada je nasilan. U Milivojevićevom tekstu ljudima se mozda učinilo da su ovi stereotipi prisutni pa su reagovali burno. Dete koje odrasta sa samohranim roditeljem u sigurnom okruženju izrasta u psihicki i fizički zdravu osobu, dok dete koje je izlozeno nasilju oca ili majke izrasta u nesigurnu osobu.
    Postoji i stereotip da su uzroci nasilja: alkohol, droga, psihicki problemi i gubitak kontrole. Da, to moze biti uzrocnikom nasilja ali ipak je mustra agresivnog ponasanja nevezana za sve ovo pobrojano, ona je naucena. Zlocini u okviru porodice desavaju se u afektu. Jos jedan mit. Ljudi su u stanju tako dobro da pripreme zločin i da dugo strategijski o svemu razmisljaju. U Srbiji su i socijalne sluzbe zakazale sto dodatno komplikuje problem.
    Stravicno je sto su dva zivota izgubljena a mogla su da budu spasena, efikasnijim radom i brigom onih koji su placeni za to, mislim na socijalne radnike, sudije itd.
    Ostatak intervjua mi se svidja,narocito preporuka da ljudi citaju psiholoske knjige kao i da se na vreme leče. Mislim da ovaj shitstorm ipak nece narusiti ugled koji Milivojevic vec ima, nesporazuma je bilo i bice.
    Izvinjavam se ako ima gresaka u pisanju, i ako nesto nisam dobro razumela, ja sam neko ko nije u Srbiji.
    More me zove🌴🌊…
    Pozdrav Radi, prof. Milivojeviću i svim čitaocima ovog ( i pored nekih manjkavosti ) sjajnog intervjua.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.