Imam li pravo?

Imam li pravo da osećam simpatiju-prema tebi, i prema tebi..i još prema mnogima? Imam li pravo u nekoga od vas da se zaljubim, nekoga da zavolim?

Ljubav je svima potrebna. Kažu da ona pokreće svet.

Zato ja stojim.

Zaključala sam prošlost. Srcu ne dozvoljavam da se zaljubi.

Ja nemam pravo da volim. Ne smem da razmišljam o nedostižnima, o nedodirljivima, o zabranjenima.

U nekom prošlom životu, najlepši ukus imalo je zabranjeno voće.

Bio je to greh, svesna sam bila i tada, kao što sam i sada.

Stigla me je kazna.

Zato ćutim. Ne dozvoljavam sebi da imam simpatiju, niti da se zaljubim. Ljubav, o njoj ne smem ni da razmišljam.

****

Imam li pravo onda da živim? Život je pustinja bez ljubavi. Okean tuge i besmisla.

Ne, niko nije kriv, sve je moja krivica. Priznajem to.

Životarim tako u nadi da neću dugo čekati na kraj. Čekanje me uči strpljenju.

I tek ponekad..kao ove letnje noći, postavim pitanje- imam li pravo? I zatvorena vrata sećanja se otvore, i maštarije iz budućnosti se probude.

Ređaju se slike, nižu se uspomene kao perle, i dozvolim na tren sebi da malo maštam.

Zatim se probudim. Zaključam sećanja, otopljeno srce stavljam da se zaledi..i idem dalje..Ravnodušna i mirna.

Nemam pravo da volim. Nisam zaslužila.

Ipak..u meni tinja neki tračak nade. Nejasan i čudan. Taj tračak me možda drži u životu. Ko zna?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.