Ima nešto…

Ostavljam ti prostora za druge…
Previše je suza zbog tebe palo, previše se tuge nakupilo. Ima nešto u tom što te neću, i ne znam mu ime.
Samo znam da treba da zaboravimo, sve ono naše što nekad bejaše.
Telefon mi nije dostupan, uporno zoveš a ja ćutim.
Slutim da sve se preokrenulo naglavačke, jer zoveš me onda kada se tebi najmanje nadam.
Ima nešto u tom što te neću, i u tome što ti mene nećeš.
Čekala sam da ćeš doći, reći prave reči…Čekala uzalud.
I dolaziš sada kada te neću, i u snovima se javljaš.
Brisaću sećanja, brisaću dane prošle, više te neću, ne mogu i da hoću.
Čudnu sam pesmu tebi posvetila, još jednu samo TEBI, a znam da više te neću, i da ti mene nećeš…
Zaboravi, ako možeš i ovaj telefon, ulicu i broj. Izbriši sećanja na dane daleke, dane prošle. Kreni svojim putem.
I ja ću krenuti.
Jer, ima nešto u tom što te neću…

2 thoughts on “Ima nešto…

  1. Ovo me osvojilo.
    Nema ljubavi ako nema hemije, i kraj, ako srce ne drhti, ako duša ne peva.
    Može biti savršen neko, ne vredi.
    Volim tvoje pisanje 🙂

  2. Prelepa balada, koju je napisao Duško Trifunović, ne može da ne bude inspiracija…Sjajno si je isrepletala i na neki način produžila kroz ovu pesmu…Super odrađeno. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.