Idu dani, sedmi deo…

Aleksandrova mama je donela Ani medu, lutku i čokoladu. Ovoga puta ona će čuvati Anu, dok su profesor, Aleksandar i Nataša na ročištu.

Kada su njih troje zajedno sa advokatom ušli u hodnik, ispred sudnice, primetili su Katarinu, njenog muža i njihovog advokata. Katarina je prišla ocu.

“ Došla sam da vidim kako to izgleda. I da vidim kako si. Nešto si bled. Ko zna kako te oni gledaju! Ne znam ni kako si mogao da to uradiš svojoj rođenoj kćerki, eh tata, tata..“

“ Kćerko moja, zar smo do suda morali doći. Ja sam tebi obećao novac, i to lep, mogla si da kupiš manji stan ovde, ali ti..ne znam..“ profesor je počeo da plače. Zet je ćutao i videlo se da je bio ljut.

Ubrzo su ih prozvali i svi su ušli u sudnicu. Nakon legitimisanja, seli su i jedan mlad sudija je počeo suđenje.

Rekao je da je u postupku tužba radi dokazivanja grešaka pri sklapanju ugovora o doživotnom izdržavanju i da tužilac traži obaranje i poništaj ugovora.

Profesorov advokat se javio za reč i zamolio da preda dokumenta i zahtev da sud po službenoj dužnosti traži zdravstveni karton iz Doma zdravlja.

Katarinin advokat je postavio pitanje šta to mogu na prvom ročištu da podnesu sudu tuženi.

Sudija je pregledao sva dokumenta koje je dobio, složio se da sud traži od Doma zdravlja karton starog profesora, i onda je rekao da sledeće ročište zakazuje za mesec i po dana, a da je ovo završeno.

“ Tako brzo se završilo“ profesor Dragutin je bio zbunjen. Nikada ranije se nije pojavljivao na nekom sudskom ročištu. Nikoga nije tužio, niti je ko imao razloga da njega tuži. Sve do sada.

“ Tata, dođi sutra u hotel Slavija. Tamo smo odseli. Hoću da razgovaram sa tobom.“ Katarina se zatim okrenula i otišla sa svojim mužem i advokatom. Aleksandra i Natašu nije ni pogledala.

****

“ Tata, kako oni mogu bolje da te neguju nego što bi te negovale medicinske sestre? Zar ti ne smeta malo dete dok vrišti? Šta ti je ovo trebalo?

“ Katarina, ja nisam bolestan da bi me neko negovao. I kad dođe do toga, Nata je sposobna da me neguje. A što divno kuva. I kako te nije sramota da pričaš tako o malom detetu, slatka je devojčica.“

“ Tata, šta su ti oni, ko su oni pa da njima sve ostaviš?

“ Katarina ćero, ako si me zvala da bi me nagovarala da prekinem ugovor, uzalud se trudiš. Nemam nameru da ga prekidam. Hajde, sada moram da idem, Nata ide kod lekara i treba da pričuvam malecku.

“ Još im i dete čuvaš!!! „

*****

Posle večere, profesor im je ispričao da se video sa kćerkom i zetom. Naglasio je da on nema nameru da prekida ugovor sa njima. Aleksandar i Nataša su ćutali. Bilo im je i neprijatno što su se našli usred porodičnog sukoba.

Aleksandar je par dana kasnije ispričao to svojoj majci. Ona je predložila da se presele kod nje, dok se situacija u toj profesorovoj porodici ne sredi. Posle smrti svog muža, Aleksandrovog oca, živela je sama u dvosobnom stanu. Nije mogla da ga proda, i da deo novca podeli svojoj deci, jer stan nikada nije otkupila.

Aleksandar se sa tom njenom idejom nije složio. Isto su predložili i Natašini roditelji, ali su i njima rekli da ostaju sa čika Gutom.

*****

Obično sud nije ažuran i ročišta se pomeraju, ali sudski proces između Aleksandra, Nataše i profesorove kćerke nastavio se tačno onda kada je i zakazan.

Isti mladi sudija je rekao da je sudu dostavljen i zdravstveni karton te da se iz njega jasno vidi da je stari profesor psihički zdrav, i fizički, osim reumatskih bolesti koje ne utiču na pravne radnje. Bio je i zdrav prethodnih godina, osim jedne upale pluća koju je imao pre sedam godina što takođe ne utiče na proces i donošenje sudske odluke.

Katarina je sa mužem sedela u zadnjim redovima. Još je bila u Beogradu. Želela je da bude prisutna i na tom ročištu.

Ispostavilo se da novog ročišta neće ni biti. Sudija je doneo odluku da ugovor o doživotnom izdržavanju ostaje na snazi, i da se odbija zahtev za njegov poništaj.

Na stepenicama suda, Katarina je poslednji put videla oca. Samo ga je pogledala a Nataši i Aleksandru je rekla da će se kajati zbog ovoga.

*****

Mir je ponovo zavladao u velikom stanu. Suđenje je bilo gotovo, i mogli su da odahnu.

A onda se par meseci kasnije profesor razboleo.

 

NASTAVIĆE SE –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.