Idu dani, osmi deo…

Tog februarskog dana čika Guta je mnogo vremena proveo napolju, sa sada trogodišnjom Anom. Voleo je devojčicu kao da mu je rođena unuka. Katarina, njegova jedina kćerka nije imala decu, i maloj Ani se trudio da pokloni sve, kao što bi poklonio i unucima, da ih je imao.

Sutradan ujutru se probudio sa temperaturom. Nata je bila sama sa njim i sa Anom, Aleksandar je već otišao na posao. Pokušala je starom profesoru da skine temperaturu i lekovima i onim narodnim lekovima koje je naučila i zapamtila još od svoje bake. Međutim, temperatura je bila i dalje visoka i Nata je zvala Dom zdravlja. Ekipa je brzo došla i lekar je konstatovao da stari profesor ima upalu pluća. Dobio je prvu inekciju, a narednu dozu će dobiti tokom večeri. Lekar je savetovao Nataši da devojčicu skloni iz sobe gde je profesor u groznici buncao.

Aleksandar je bio zabrinut kada je video svog starog profesora, odjednom oronulog. Zvao je kolege na poslu, i rekao da par dana neće dolaziti na posao, i da mu te dane odbiju od godišnjeg odmora.

*****

I treća nedelja je prošla a profesor nije ustajao iz kreveta. Upala pluća se smirila i skoro povukla, ali je starac osećao da je iscrpljen i malaksao.

“ Idu dani, ide život moj Saša…ti si davno sredio moj spisak knjiga, znaš brinuo sam o tome..Molim te, kad umrem, da ne prodaješ knjige. A Katarina, ako dođe, njoj daj njene knjige iz detinjstva i iz mladih dana. Nema puno knjiga. Nikada ona nije volela da čita. Tebi i Nati i mom anđelu Ani ostavljam sve. Sve što vidiš ovde, plus ovaj novac sa tekućeg računa. Zvaćeš mi advokata da napišem izjavu, da Katarini ostavljam sav novac sa deviznog računa. Oba računa su puna Saša moj..“

“ Polako čika Guto, nećete vi nama umreti. Obećali ste da ćete ići sa Anom u školu, kao deda..još koja godina i eto nje u prvom razredu.“

“ Saša dete, pregurao sam osamdesetu..znam da je kraj blizu..čuvaj Anu i Natu i budite deco srećni i zdravi na prvom mestu, zdravlje je sine najvažnije. Idu dani..vreme mi ističe..“

Aleksandar je nazvao Katarinu i rekao joj da je profesor jako loše. Ironičnim tonom je rekla da je samo obaveste kad umre, da neće dolaziti pre.

I Natina i Aleksandrova porodica su bile šokirane što kćerka neće da dođe da vidi oca. Ali su ćutali, jer su znali da je to bila bolna tema.

******

Aleksandar se tog jutra spremao na posao. Nataša je uzela bolovanje, kako bi bila sa profesorom, a pomagale su joj i majka i svekrva. Iz profesorove sobe se začuo plač. Aleksandar je tamo zatekao Natašu i svoju majku.

“ Profesor je preminuo. Pre par minuta. Ne možeš na posao Saša. „

********

Sahrana je bila velika. Došle su i stare kolege profesori, oni vitalniji, i mlade kolege, i dekan, i mnogo bivših i sadašnjih studenata. Došli su i rođaci profesorove davno preminule žene. On sam nije imao više žive rodbine..osim Katarine. Ona nije došla, mada joj je odmah javljeno.

Ana je neutešno plakala jer je izgubila „svog“ deku..rekli su joj da je otputovao i da se više neće vraćati. Nisu mogli ništa drugo da smisle, kasnije, kad još malo odraste odvešće je na groblje i sve joj objasniti.

*****

Prošlo je i četrdeset dana i dat je parastos. Par dana kasnije, na vratima se pojavila Katarina.

“ Nisam mogla pre da dođem. Žao mi je tate, iako smo godinama bili u lošim odnosima. Popiću kafu, i zamoliću vas da mi date štedne knjižice i karticu tekućeg računa mog oca, pa da idem.“

“ Katarina, ostanite na ručku. Uzmite sve što želite, za uspomenu. Spremila sam vaše knjige koje je profesor čuvao godinama.“

“ Knjige me ne zanimaju, dajte mi samo papire i kartice sa kojima mogu da podignem novac.“

Tada joj je Aleksandar rekao da mu je profesor poklonio novac koji se nalazio na tekućem računu. Nije bilo mnogo novca jer je profesor davao novac za kuću, i pored njihovog protivljenja. Doneo joj je pismene izjave koje je profesor potpisao. I dao joj je štednu knjižicu sa najnovijim izveštajem iz banke.

“ Mislila sam da uzmem i sa tekućeg, ali vidim da su to male pare. Ništa mi ne znače. Uzmite vi taj novac, biće vam potreban za advokata. “ Spakovala je sve što je izvadila iz tašne-mobilni, cigarete, i štednu knjižicu sa izveštajem i izjavom svog pokojnog oca i izašla je iz stana.

*****

Ponovo je sudski pozivar zvonio na vrata. Katarina je želela da ih izbaci iz stana. Pokrenula je nov sudski proces.

U međuvremenu je kupila stan za izdavanje, a novac koji joj je ostao, prebacila je na svoj račun.

Pojavila se na tri ročišta, a zatim je dolazio njen advokat.

On je i obavestio Aleksandru i Natašu kao i sud, da traži prekid postupka. Katarina je imala kancer i bila je loše.

 

****

Nataša i Aleksandar su bili spremni da prodaju stan, i da joj pošalju veću svotu novca za lečenje. Oni bi kupili nešto manje na periferiji grada. Advokat ih je odvratio od te ideje.

“ Nije zaslužila. Može njen muž da proda njihov stan ovde, nalazi se na boljoj lokaciji i manji je i lakše će se prodati. Ovo je vama profesor Guta ostavio.“

Oni su negodovali na početku, ali su se ipak složili sa advokatom.

*****

Posle šest meseci, Katarinin muž je javio da je ona umrla. Ljutitim glasom  je rekao da su oni krivi za njenu smrt jer se mnogo nervirala oko tog stana.

*****

Katarina je bila sahranjena u Americi. Njen muž je posle šest meseci našao devojku sa kojom je planirao da se venča.

Aleksandar, Nataša i mala Ana su nastavili da žive u stanu koji su stekli ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Često su odlazili na groblje. Podigli su profesoru-čika Guti spomenik. Sačuvali su sećanje na njega.

„Idu dani..“ postala je sada Aleksandrova uzrečica.

„Čini dobro i dobro će ti se vratiti, a ako činiš zlo, možeš da očekuješ da ti se to zlo vrati“ rekla je jednom prilikom u njihovom stanu Natašina majka. I bila je u pravu.

2 thoughts on “Idu dani, osmi deo…

  1. Kad tokom čitanja krenu suze na oči, znak je da je delo vrhunski napisano, sa puno emocije, pažnje, oslikavajući narav najbližeg potomka, potom bol i sam kraj, izuzetno opisan ovom poslednjom rečenicom Natašine majke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.