I stvori B(l)og slučajnu domaćicu

Nastavljamo razgovor sa Radom Čeh
I Stvori B(l)og slučajnu domaćicu
Tvoj blog “ Moje zbrkane misli “ je jako zanimljiv. Kategorije na blogu su interesantne: moje priče, pisanije, svaštara, intervjui, politikon itd. Kakve su to priče u odeljku “ Moje priče „, ko su junaci i junakinje tih priča? Jesu li to samo obični ljudi ili ima i slavnih ličnosti? Da li možda pišeš i o sebi kroz te priče? Junaci tih priča su živopisni, ko su oni? Šta pišeš u odeljku “ Pisanije „, a šta u odeljku o politici?

U kategoriji “Moje priče” pišem o ljudima i događajima koji mogu da se dese u stvarnosti. Otvaram bolne i teške teme i bilo je komentara od nekih blogera i čitalaca da pišem tužne priče. Ali, sve te priče uglavnom imaju srećan kraj. Ima i mene u ponekim pričama.

U blog kategoriji “Pisanije” bavim se običnim, svakodnevnim temama, ponekad to liči i na dnevnik.
U “Politikonu” kritikujem loše poteze sadašnje vlasti, i ponekad lobiram za stranku čiji sam simpatizer, ali to retko činim. Mislim da ljudi mogu sami da odluče za koga će glasati. Višestranački sistem postoji u Srbiji od 1990.godine.
Koliko su ljudi koji misle različito od tebe danas spremni da prihvate tvoje političke stavove, poštuju li tvoja verska osećanja?

Ne volim da dolazim u sukobe sa ljudima. I u onom offline životu poznajem ljude koji misle drugačije od mene. Ukoliko su mi poznanici i prijatelji izbegavam teme o politici i religiji. Sa ostalima ne ulazim u rasprave.

Na internet društvenim mrežama je druga priča. Tu su tolerancija i poštovanje drugačijeg mišljenja retkost. Ljudi su fanatici, grčevito se bore za svoje stavove i mišljenje, ne prihvataju različitost. Većina Fejsbuk grupa je uniformisana, kako ja volim da ih zovem. Tu mislim na one grupe koje se bave politikom i društvom.
Rada Čeh kao spisateljica

Napisala si jednu knjigu, ali je nisi objavila. Zašto? Zbog čega si se obeshrabrila? Da li je samo finansijski momenat u pitanju ili postoje i neki drugi razlozi? Ja sam knjigu pročitala, i smatram je spremnom za štampu. Glavna junakinja je za mene srpska Keri Bredšou iz serije Seks&grad, i mislim da bi čitaocima bilo zanimljivo da čitaju priču o jednoj ženi, heroini novinarstva a da to nije na Menhetnu. Imamo takvih sposobnih žena i u Srbiji, u Beogradu. Šta koči izlazak ove knjige, i mogu li se te kočnice nekako prevazići?

U Srbiji danas knjige izdaju starlete. Knjige objavljuju i oni koji imaju novca, ili sreću da pronađu sponzore.

Finansije su osnovni razlog zbog koga knjiga stoji u mom folderu. Posavetovala sam se i sa dvojicom Fejsbuk prijatelja koji su pisci. Ukazali su mi na greške i dali smernice kako bih mogla da doradim knjigu. Poslušaću ih jer sam i sama svesna da mora još malo da se radi na romanu, iako njegovo pisanje traje skoro deset godina! Ne nedostaje mi hrabrost da se suočim sa širom publikom i sa kritičarima. Ovih dana ću početi da sređujem taj roman. Kada ga završim, ostaju finansije. Ne mogu zbog jedne knjige da uzimam kredit od banke. Možda će knjigu pročitati i kupiti dvadesetak prijatelja, a knjige se štampaju u tiražu od 500 primeraka. Pre štampe tu su i lektor, recezent, digitalna obrada za štampu..to se sve plaća i na kraju štamparija. Mogu da pošaljem rukopis u Wordu nekim izdavačkim kućama, ali se plašim negativnih odgovora. Jedna od opcija je i da pokušam kao moj prijatelj bloger i pisac, da napišem tekst i pitam na blogu ko je zainteresovan da kupi knjigu unapred, pre štampe, ali to je komplikovana priča..u stvari, ne znam detalje, razgovaraću o tome sa tim prijateljem.    
Po mom mišljenju sve tvoje priče sa bloga mogu biti objedinjene u jednu knjigu – zbirku priča. Da li si razmišljala i o toj opciji?

Da, razmišljala sam i o toj opciji. Izabrala sam najbolje priče i smestila ih u jedan folder. Čekaju lektora, recezenta, izdavača..novac..

Ti pišeš dušom, i to čitalac odmah primeti. Često pišeš o ljubavi, o strasti, o neostvarenim ljubavima, o prevarama. Kakav je bio tvoj ljubavni život nekad, a kako to izgleda sada? Jesi li imala velikih životnih ljubavi i kako si rastanke prevazilazila?

 –Sve moje ljubavi su velike. Dajem celu sebe kada je ljubav u pitanju. Jedna velika ljubav se završila nakon sedam godina, iz razloga prezasićenosti, tako danas razmišljam o njoj. Druga velika ljubav je bila jednostrana. Treća je bila burna i žao mi je što se završila. Četvrta se završila tragično. Naime, čovek sa kojim sam planirala brak, razboleo se od kancera i umro posle šest meseci borbe sa tom opakom bolešću. U martu će biti pet godina od kako on zauvek spava.

Znamo da nisi udata, i da još uvek tražiš odgovarajućeg partnera. Kakav bi ti partner sada odgovarao, sada nakon svih iskustava, uspona i padova? Kakvog muškarca bi sada želela pored sebe i da li je to lako pronaći?

 –Teško je sa nepunih 45 godina naći pravu osobu. Ne tražim mnogo, kriterijumi nisu visoki. Dovoljno je da se volimo, da imamo slične poglede na svet, da se poštujemo i imamo razumevanja jedno za drugo. Teško je naći takvu osobu, pogotovo što imam slab društveni život u offline životu, a na netu..odavno nisam razmišljala o tome.

16467146_10210157896760774_1057692708_n

Ti vodiš dnevnik jedne slučajne domaćice pa bih te pitala da li si gledala seriju Očajne domaćice? Koje serije danas pratiš? Kakve filmove voliš?

Obožavam “Očajne domaćice”. Moram da nađem sve sezone i da ih opet pogledam. Volim i serije iz oblasti medicine, i krimi. Sve sa Fox Life kanala. Ali, gledam i poneku tursku seriju, online, ne na TV-u. Što se tiče filmova, retko ih gledam, nisam filmofil, ali volim filmove sa Tom Henksom I Džordž Klunijem. 

 –Bližimo se kraju ovog intervjua, budi ljubazna i reci nam koje književne žanrove rado čitaš, koji su tvoji omiljeni pisci i omiljene, najdraže knjige?

Volim da čitam istorijske romane. Ali ne one suvoparne, već sa likovima i radnjom. Volim i trilere i horor. Omiljeni pisci, od stranih su Ken Folet I Džon Grišam. Volim da čitam i naše pisce. Pročitala sam i oduševila se sa romanima Igora Marojevića. Dopadaju mi se Jelena Bačić-Alimpić i Marija Jovanović. Omiljena knjiga-stranog autora je Stubovi zemlje Ken Foleta. Od domaćih autora- skoro sve od Igora Marojevića, sve pročitane od Marije Jovanović i Jelene Bačić-Alimpić.

Možeš li nam ispričati neku zanimljivost iz istorijata Voždovca? Šta bi poručila onima koji nikad nisu bili na Voždovcu? Šta da posete u tom kraju? Gde da popiju kafu?

Iz dedinih i babinih priča znam da je Kumodraž bio selo gde su bežali tokom bombardovanja za vreme drugog svetskog rata. Tramvaj je prvo išao do tadašnje kafane „Vidoje“, a kasnije je produžio do moje Trošarine..i tek 1986. su izgrađene tramvajske šine do Banjice. Uvek je postojao mali jaz da ga tako nazovem, između gradskog i prigradskog dela Voždovca. Kada sam bila mala, do novog naselja Braće Jerković mogli smo da idemo pešice, preko kukuruzišta.Volim taj stari Voždovac iz mog detinjstva i mladosti, sa kućicama i dvorištima, nosio je i duh neke Palanke, ali bilo je mnogo, mnogo mirnije za život, ovde mislim na bezbednost u saobraćaju i na odsustvo kriminala – krađa i sl. Voždovac je “grad u malom”, ima skoro dvesta hiljada stanovnika. Odlazak na Avalu preporučujem. Preporučujem i pljeskavice u “Stepinom Vajatu” a od kafića..jedan kafić na ulazu u Tržni centar “Stadion”. Uvek zaboravim ime. Prijatna je atmosfera, ponuda zadovoljavajuća, usluga odlična i cene pristupačne..
Rado, hvala na inspirativnim rečima i ako nemaš ništa protiv pozvala bih svakog onog ko u ovom trenutku čita ovaj intervju, a raspolaže nekom vrstom moći da ti pomogne da izdaš svoj prvi roman. Ako ne može da pomogne, onda makar neka ne kritikuje previše i bespotrebno. Glasam za bodrenje, a ne za kritiku. Zašto da Srbija bude zemlja u kojoj romane izdaju samo starlete? Ponosimo se svojim slavnim kulturnim nasleđem, a dozvolili smo da silikonske i mentalne starlete objavljuju knjige, i još treba te knjige da čitamo, a možda i da im se divimo. Mentalna starleta je svaka ona koja svoj um pumpa svim onim što joj se učini modernim. Rada Čeh svoj um puni večnim vrednostima, i srpskom književnom nebu nedostaje njena knjiga. Svako ko je čitao njene priče na blogu Dnevnik slučajne domaćice, a iskren je, može to da potvrdi. Zalažem se za Srbiju u kojoj knjige objavljuju ljudi poput Rade Čeh, a ne mentalno-silikonske starlete.
Hvala na divnim rečima, ne znam šta bih dodala..
Ni ja, možda da parafraziram ono tvoje : „A sada bismo vas ostavile na miru.“🙂
Ceo intervju preuzet sa bloga HOFMANAGINICA  

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.