I novinari mogu da budu skromni- Aleksandar Bečić

Veoma mi je drago što mogu da vam predstavim mog današnjeg gosta. Aleksandar Bećić je novinar, pisac, vlasnik i urednik internet portala Kolumnista.

Takođe je i bivši PR Kraljevskog doma Karađorđević, bivši sportista. On piše, crta, peva.

FOTO Darko Andonovski

Aleksandre, Vi ste svestran čovek. Ako možete, za početak da nam otkrijete koja je Vaša najveća ljubav – pisanje, crtanje ili pevanje? I zašto je baš ta ljubav na prvom mestu.
Najveća moja ljubav je moja kćerka Nevena. Valjda razlog za to ne treba objašnjavati svakome ko je roditelj. Ako govorimo o stvarima koje ispunjavaju moju svakodnevicu, onda je to pisanje. Crtanje i pevanje su više „izduvni ventili“…

 

Kako su se spojili sport i umetnost, tačnije koliko dugo ste trenirali džudo i da li ste osvojili neku nagradu?
Kad sve saberem (karate, rukomet i džudo, kao i suđenje u košarci) sportu sam dao 12 godina svog života. Ali, u tom polju nagrade su mi izmakle. Za razliku od umetnosti, gde sam (kao glumac amater) osvojio mnogo nagrada na jugoslovenskom nivou (to je, sećate se, nekada zajednička zemlja), a kao član čačanskog Gradskog hora proputovao mnogo i osvajao mnoge nagrade. One nisu bile toliko bitne koliko svo bogatstvo koje sam stekao sa ljudima koji su me okruživali i sa kojima sam i danas u kontaktu.

 

Vi ste i pisac. Da li sam u pravu ako kažem da je knjiga „Svi naši razvodi i ostale porodične priče“ medijski slabije plasirana? Kakvi su dalji planovi Aleksandra kao pisca?
Ne mogu da se složim sa Vama jer je knjiga rasprodata. Kad za prvu knjigu imate četiri TV priloga, dva gostovanja i pet promocija, onda to nije loše. Naprotiv.
Dalji planovi su vezani za nastavak objavljivanja romana. Odmah posle Sajma knjiga biće objavljen roman „Evo zašto te volim“, potom „Prvi čin“. U planu je da se u naredne tri godine objave najmanje četiri moje knjige, od toga će biti tri romana.

 

Danas radite u onlajn izdanju jednog štampanog medija. Koliko je stresan posao koji obavljate?
Ni najmanje, jer nismo pod pritiskom da objavljujemo propagandne tekstove vlasti i opozicije. Osim toga, radim sa ekipom vrhunskih profesionalaca, koji vole svoj posao na isti način kao i ja. Odlična ekipa i sjajni odnosi između ljudi u redakciji – to je u današnje vreme – pravo bogatstvo.

 

Živimo u vremenu u kome je najteže biti i ostati ćovek. Neke Vaše kolege predstavljaju sebe kao medijske zvezde, i skoro da su nedostupni nama, običnim smrtnicima. Vi se razlikujete od njih, zašto?
Valjda zato što oni misle da su zvezde, a ja znam da sam samo čovek, ništa bolji i ništa gori od mnogih u ovoj zemlji, ovom gradu, Vašoj ili mojoj sredini, ulici, zgradi.

 

Dugi niz godina ste u svetu novinarstva. Kakav savet biste dali mladim kolegama koji tek počinju da rade u medijima?

Da misle svojom glavom i da (oprostite na izrazu) stegnu muda. 

 

Koliko su mediji u Srbiji slobodni?

Slobodni? Mediji? 

Šalim se: Onlajn mediji su poslednji bastion slobode i tako će ostati iz prostog razloga što je veoma jednostavno i relativno jeftino napraviti medij koji ima šta i kako da kaže.
Vreme onlajn medija je vreme koje je ispred nas. 

 

Da ste u prilici da menjate nešto u Srbiji, šta biste promenili?
Onog dana kada počnem da se aktivno bavim politikom, onda ćete prepoznati šta bih promenio. Sada bih samo molio ljude da počnu da razmišljaju glavom, a ne partijskom knjižicom. Bez obzira na opciju kojoj pripadaju.

 

Šta mislite o blogu kao relativno novoj formi književnosti ili novinarstva?
Objektivno, blogovi su u suštini u novinarstvu napravili haos. Ukoliko pogledate analitički, shvatićete da na internetu (nažalost) ima i radikalne levice i fašizma; i šarlatanstva i ozbiljne nauke; i prevare i iskrenosti… U književnosti je napravio manju štetu.

 

Kako provodite slobodno vreme?

Sa kćerkom u šetnji, crtanju, treniranju, pevanju.

 

Kakav je Aleksandar privatno, opišite se.

 

Težak sam, ćelav, imam bradicu… Šalim se: Mislim da sam prilično težak po karakteru i da me je teško pratiti. Radoholik sam… Što se svega ostalog tiče – voleo bih da drugi „svedoče“ o meni, a ne ja.

 

6 thoughts on “I novinari mogu da budu skromni- Aleksandar Bečić

  1. Lepa priča. Dodala bih – nije stvar u skromnosti već u tome da znamo svoje mesto i kvalitet. Gospodin Bečić ima i znanja i obrazovanja i umeće da i najteže stvari pretoči u kvalitetan tekst a da nikog ne uvredi. Namerno. To što se neko posle toga nađe povređenim je neki 8 padež. B. Bećića doživljavam kao nekog ko kaže ono što mislim i ko kaže i kad drugi ne smeju i neće, te on nije ni malo skroman – on je harizmatičan čovek koji je deo one „normalne“ Srbije.. hvala ti, Rado…

  2. Odlaskom iz jednog čačanskog medija u kome je radio, izgubio sam uvid u njegov rad. Nisam bio vičan jurenju informacija o ljudima ili samih ljudi, pre nego što su one (i oni) postale (postali) dospupni (dostupne) na klik. Zbog godina koje su prošle, drago mi je da ponovo imam neko svedočanstvo o trenutnom stvaralaštvu jednog velikog čoveka kakav je Saša Bećić. Čitao sam ovaj tekst sa uživanjem i u dahu.

  3. Rado, odličan tekst sa zaista izuzetno dobrim, svestranim, kulturnim i rečitim sagovornikom kojeg sam baš tako zamišljala.

  4. „Valjda zato što oni misle da su zvezde, a ja znam da sam samo čovek, ništa bolji i ništa gori od mnogih u ovoj zemlji, ovom gradu, Vašoj ili mojoj sredini, ulici, zgradi.“

    Svaka čast!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.