HIV- da li sam to ja, ili je to samo dijagnoza, drugi deo

U taksiju je razmišljala o pitanjima koje mogu da joj postave u Infektivnoj bolnici. Pokušavala je da se seti da li je i kada pogrešila u svom poslu. Pre dve godine, u toku jedne intervencije koristila je, svojom nepažnjom, već korišćene rukavice. Jedna se pocepala. Da, radila je ekstrakciju-vađenje zuba jednom mladiću. Dan pre toga posekla se dok je sekla paradajz za salatu…

Sve ovo je ispričala doktoru srednjih godina koji je pažljivo slušao. Pokazala mu je i rezultate analiza. Pitao je kako se oseća. Spomenula je i glavobolje i malaksalost, a onda joj je on rekao da mora da ostane na klinici da bi se obavili svi pregledi, ginekološki na prvom mestu. Rekla mu je da je pre par meseci bila kod ginekologa, a on joj je mahnuo glavom.

Osećala se poraženo. Bila je stručna kada je u pitanju stomatologija, pratila je i različite medicinske časopise, smatrala je da je dobro informisana, ali…

Čoveku je lako da daje savete kada su drugi u pitanju, i tada pokaže i znanje, ali kada se sam razboli, zaboravi na sve, na savete i predloge koje je drugima davao.

Ova rečenica joj se motala po glavi dok se dogovarala sa doktorom oko prijema u bolnicu. Tu istu rečenicu čula je davno, od majke jedne njene drugarice koja je jako mlada umrla od raka. Majka joj je bila lekar i to je izgovorila jednom prilikom kada je došla drugarici u posetu.

Tek sada je shvatila koliko je rečenica tačna.

****

Došla je kući pre Dejana. Tog dana nije imala zakazane pacijente. Odlučila je da upozna porodicu sa novonastalom situacijom. “ Hej, imam HIV, aktivirao se i sada imam sidu! “ Direktno ili zaobilaznim putem da kaže? Lomila se.

Pozvala je prvo Dejana i zamolila ga da dođe pravo sa posla kući, da ne ide u kupovinu, obaviće je kasnije zajedno.

Otvorila je frižider i videla da ima dovoljno materijala za neko brzo jelo i lagan dezert. Pozvala je i majku, na kafu i kolače. Ona joj je rekla da se tata oseća loše i da on neće doći.

Sjajno, pomislila je u sebi. Mama će imati dovoljno vremena da se oporavi od šoka i da smisli kako da kaže tati.

Zatim je posakrivala sav alkohol iz kuće, izuzev tri piva i pola flaše likera od kokosa. Znala je da će Dejan pobeći u alkohol. Neće mu dozvoliti da izlazi iz kuće, kad čuje vesti.  Od tri mala piva ne može da se napije.

Spremila je i jelo i šnenokle, jer je imala dosta jaja. Istuširala se, zapalila cigaretu i sela da čeka Dejana.

Nije htela odmah da kopa po netu u vezi bolesti. Ostaviće to za kasnije.

Skupila je svu snagu koju je imala, da ne bi pokazala svoj bol i užas pre ručka. Neće ništa da priča dok ne dođe i mama.

*****

Trudila se da se i nasmeje za ručkom. Dejan je bio radoznao kakvi su joj rezultati, a ona ništa nije htela da priča. To ga je malo zbunilo, i odahnuo je kada je došla tetka Seka, Sandrina mama.

Sandra je skuvala kafu, iznela na terasu, jer je bilo lepo vreme, i onda im je što je smirenije mogla saopštila loše vesti i dala objašnjenje da je ona pogrešila za vreme jedne intervencije. Rekla je i da u ponedeljak mora u bolnicu.

Mama je počela da plače. Dejan je zurio u neku nevidljivu tačku na zidu. Ona ih je zagrlila i počela i sama da plače.

Lek ne postoji, u glas su progovorili i mama i Dejan.

Postoje lekovi koji drže organizam stabilnim. Neću odmah umreti..počela je i da se smeje i prestala da plače. Smirila su je dva bromazepama koje je prvo dobila na recept i odmah kupila.

U dugom razgovoru koji su vodili, ubedila je mamu da se smiri i Dejana da sedi kod kuće dok zajedno ne odu u prodavnicu. On je popio ona tri piva i to je i očekivala. Dogovorili su se da tata sazna onda kad popije svoju terapiju. Dejan se složio da već u ponedeljak i on radi test i analize. Zagrlili su se svi troje, kao prava porodica. Napravili su i plan da odmah sutradan zatvori ordinaciju i da oglas za izdavanje. Imala je u prizemlju zgrade svoju ordinaciju.

Te noći, ni ona a ni Dejan nisu spavali. Pitali su se kako će izgledati dani pred njima. Morali su da budu spremni na sve. Dejan je obećao da neće više okusiti kap alkohola i da će stalno biti uz nju. Sandri je to veoma značilo, jer se podsvesno plašila da ga ne izgubi.

Dani su proleteli i Sandra je sredila i stan, doduše površno, pre odlaska u bolnicu. Osvanulo je i to jutro…Dejan je svojima na poslu rekao da će kasniti. Nije dozvolio da Sandra taksijem ide u bolnicu.

NASTAVIĆE SE

2 thoughts on “HIV- da li sam to ja, ili je to samo dijagnoza, drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.