Hajde, pričaj mi o sreći

Inspirisana odličnim tekstom

Šta je sreća? Koliko puta smo sebi ili drugima postavili ovo pitanje? Da li je sreća još samo jedna od beskrajno mnogo reči u našem rečniku, ili je to filosofsko pitanje bez pravog odgovora?

Neko veruje da su sreća novac, putovanja na egzotična mesta, ručak u novom, trend restoranu i firmirana garderoba u moderno nameštenom stanu.

Drugi ljudi kažu da je sreća kada si zdrav, kada su svi tvoji najbliži zdravi.

Treći, kada se spomene sreća, prvo pomisle na emotivnu stranu svog života.

Ima i onih koji veruju da je sreća za njih nedodirljiva, da će zauvek ostati nesrećni.

Svi smo mi različiti. Imamo svoje živote, muke, probleme, radosti, tuge, poglede na život i svet oko sebe.

I to je sasvim u redu. Besmisleno bi izgledao svet da smo svi isti, da razmišljamo isto, volimo i ne volimo iste stvari.

***

Ja sam od onih koji ne vole da čitaju tekstove novih „životnih trenera“. Internet je pun tih tekstova i instant recepata za sreću u životu.

Vidim reklame da se za nekoliko meseci koliko traje kurs postaje „životni trener“. Ne dopada mi se što neko godinama uči, a kasnije i nadograđuje svoje znanje da bi postao dobar psiholog ili psihijatar, dok drugi mogu za par meseci da se bave sličnim zanimanjem.

Dobro, ljudi na taj način zarađuju novac. Ne bave se kriminalom. Da li i u kojoj meri mogu da pomognu onima koji su tužni, bezvoljni, nesrećni, to je drugo pitanje.

Ali, oni nisu tema. Tema je sreća. Da li ona postoji, gde se nalazi, kako doći do nje.

****

Kao umereni pesimista, smatram da je sreća skup lepih trenutaka. Neki trenuci traju kratko, neki duže.

Da bi opstala i ostala zdrava, naša duša se zatim „hrani“ tim lepim trenucima. Oni žive u našem sećanju.

Takođe mislim da sreća nisu bogatstvo i „dolce vita“ život, niti je sreća biti samo zdrav.

Sreća se ne kupuje u nekom supermarketu, niti se može naći isključivo u nekoj osobi koja nam je draga, koju volimo.

Život je takav da ne možemo da biramo da li ćemo danas biti srećni, ili tužni. Postoje stvari i događaji koje ne možemo i ne treba da kontrolišemo.

***

Sunčan dan može da izmami osmeh na lice. Kafa sa starim prijateljima takođe. Maženje kućnog ljubimca. Šetnja.

Sve su ovo sitnice koje čine život. Zbog kojih osećamo da smo srećni.

Ali, ima i onih dana kada su sivi oblaci u našem srcu. I to je normalno. Neke tuge moraju da se odboluju.

Ne možemo stalno da budemo srećni, niti stalno nesrećni.

I zato ne treba da se prepustimo razmišljanjima o sreći. Ili da dozvolimo da mračne misli gospodare našim životom.

Jednostavno..treba da živimo i budemo spremni na sunčane i oblačne dane.

Drugačije ne može.

Fotografija preuzeta odavde

2 thoughts on “Hajde, pričaj mi o sreći

  1. Rachel – Thanks! Oooh I love gi!nernAgdrea – Glad to hear that method worked! I got mine at our Indian market, but you can likely find it at other Asian markets as well.Emily – Me too! Thanks so much!Jen – I'm pretty sure I got it at the Indian market, Parisa, over on Richmond Rd.

  2. Hola! que buena iniciativa, quería probarlos!Para mi lo más importante es que no irrite la delicada piel de mi bebé y que no haya escapes.Gracias mamás molonas por vuestros tips!Espero que haya suerte!Saludos!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.