Gumica za brisanje

Dođu meni „žute minute“ u kojima besnim na sebe i na ceo svet. Ne glasno, već u sebi.

Želela bih da neko izmisli gumicu za brisanje sećanja. Gumicu za brisanje ljudi, događaja, lepih i ružnih dana, gumicu za brisanje života.

Brisala bih SVE. I onda bih počela sve od početka. Ne, ne mislim da menjam svoje detinjstvo, mladost, već da vratim vreme na 1992.godinu.

Tatu bih molila da ode na vreme kod lekara. Ne bih bila naivna po pitanju politike.

Birala bih drugačiji život. Završila bih fakultet, radila bih kao novinar na radiju ili u nekim novinama.

Ne bih se zaljubila u njega, pa ni u anđela, ni u „princa“. Ne bih imala ni ovu vezu koja se tragično završila.

Možda bih volela nekog petog i možda bih sa tim petim ostvarila san o porodici i sređenom životu.

Ne bih se mnogo muvala po internetu, niti bih slala zahteve za prijateljstvo poznatim i nepoznatim ljudima.

Tada ne bih ni brisala neke ljude sa liste prijatelja.

Možda bih imala dobru drugaricu kojoj bih poveravala svoje tajne.

Možda bih vodila blog o deci.

Pisala bih i objavljivala knjige.

Porodicu ne bih menjala. Ni kućne ljubimce. Ni nes kafu i cigarete.

Možda…

Samo da postoji ta gumica za brisanje svega. Da postoji mogućnost da ponovo imam 20 godina, i da krenem drugim putevima.

Ne, ne kajem se za postupke koje sam učinila. Ne kajem se što sam volela. Što sam odbacivala i bila odbačena. Ne kajem se zbog nekih odluka.

Ali se kajem za mnoge, mnoge druge stvari.

SAMO DA POSTOJI GUMICA ZA

BRISANJE SEĆANJA…ŽIVOTA…SVEGA..

Da postoji…

7 thoughts on “Gumica za brisanje

  1. Svi mi bi voleli da postoji magična gumica kojom bi obrisali neke događaje ili ljude iz prošlosti,ali je sve to život, nekada lep, češće manje lep. Živeti se mora, i sa dobrim i sa lošim odlukama koje svakodnevno donosimo. I kada mi je najteže, kada bih vrištala do besvesti, negde u malom mozgu mi je misao da posle kiše uvek bude sunca…

  2. Posle svakog brisanja gumicom ostane trag da je nešto bilo brisano. Posebno ako je bilo jako utisnuto. Zato i ne pokušavaj. Možda je iz nekoga razloga trebalo baš tako. Neke stvari možeš da promeniš i započensš ispočetka. Napiši knjigu.To još uvek možeš, zar ne?!

  3. Nema Rado, i sve nam je to iskustvo iz kog učimo, sa čim živimo i za čim ne treba žaliti. Jer, ono što je prošlo je zatvorena knjiga, ono što te čeka Rado, zavisi upravo od toga da li si raščistila sa prošlošću, oprostila sebi i onima kojih više u tvom životu nema i zavisi od tvoje sadašnjosti.

  4. Što reče Blaženka, i gumica ostavlja tragove, i to muljave. Nas su na likovnoj akademiji učili da kad crtamo, nikad je ne koristimo. Ako neka linija ne valja, onda samo preko ili pored nje povučemo novu, jaču i dominantniju, i onda ona stara više nema „težinu“. Crtež je u svakom slučaju kvalitetniji tako nego kad se koristi gumica i zamulja se. Čak možda bude i bogatiji…

    Mislim da se ovo poređenje može prenijeti i na te neke životne loše linije. Dok god ima olovke, života, stvari se mogu mijenjati. Ne treba pristajati na nešto čime nismo zadovoljni.

    Eto, nisam mnogo naučila o slikanju, ali nije da nisam pokupila koju mudrost tamo 😀

    Pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.