Gubitak

Ležala je u belo okrečenoj sobi. Posteljina je bila bela. Odela ljudi koji su je posmatrali bila su bele boje.

I njeno lice je bilo belo. Pogled uprt u daljinu. Plakala je u sebi, bez suza.

Napolju je padao sneg.  I on je bio bele boje. Belo je simbol čistoće, nečeg novog, nečeg lepog.

A njoj…ta belina je smetala. Gušila se u sebi, potiskivala misao koja je okupirala njenu dušu.

Nije uspela da je potisne. Za njom je išla još jedna bolna misao.

Gubitak i gubi tak…tak..tak..negde se čuo sat.

Tog zimskog jutra ona je svojevoljno izgubila novi život koji je nosila. Nekog drugog zimskog jutra izgubila je i čoveka koji je podario taj život.

Gubitak..a svuda belina. Ona želi da pobegne u tamu. Da je nema.

Nije želela mnogo. Samo čoveka koga voli i dete te ljubavi. Izgubila je oboje.

U belini bolničke sobe zaspala je i sanjala čudne, šarene snove. Samo u snu je osetila sreću.

9 thoughts on “Gubitak

  1. Već neko vreme razmišljam šta da napišem….Priča po sebi je teška, a ti si je opisala jednostavnim rečenicama, koje su itekako stvorile dodatnu težinu. A ta težina je nekako iznad toga da ti kažem da si sjajno ovo napisala.

  2. Svi normalni i dobri ljude žele samo to … ženu/čoveka koje vole i koji ih vole, dete da bude simbol te ljubavi … tj kao što kaže Lenon „želim samo da budem srećan“ …. Na žalost velike su to želje, i jako često neostvarive …

  3. Hvala puno..kada sam razmišljala o temi za nov tekst, mislila sam da napišem priču u nastavcima. Možda je bolje ovako kratko..i bez ulaska u neku širinu. Drugi put će biti prava priča, ali mora da ima srećan kraj, navikla sam na to.

  4. Hteo bih da ostavim neki komentar, ali… Što rekoše komšije, suština u malo reči, ne znam šta bih rekao… Možda da se zagledaš u zvezde i nasmeješ.
    “- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
    I on ponovo prsnu u smeh.
    – A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva … A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći:
    – “Da, zvezde me uvek uveseljavaju!“
    A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike …
    I on se ponovo nasmeja.
    – To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju.“ (Egziperi)

    1. Dragi Oblogovani, još više si me rastužio sa Malim Princem..
      Ovo nije moja lična priča, nisam ja izgubila bebu..ja sam izgubila nekoga koga sam volela..Abortus je teška tema, pokrenula sam je ovom kratkom pričom, verujem da ću i pisati malo više o tome u nekim sledećim tekstovima..Uh..poznata sam po tome što pokrećem tužne i bolne teme..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.