Groficina Novogodišnja

Narode moj, skroz ste me zaboravili 🙂 Ja sam 2012.godine baš ovde napisala prvi deo svoje autobiografije, zatim sam nestala i pojavila se 2014.godine kada sam bila patetična k´o patika.

Prvo sam vam se 2012.godine hvalila i žalila na jednog Maxa, zatim sam 2014. kukala zbog Žmua kome posao loše ide. Život je u međuvremenu bacio drugačije karte mojoj porodici i meni.

Klnci su porasli i sada nas jure samo za lovu. Maltene ih ne viđamo.

Moj rođak se vratio u Pariz i to za stalno. Radi tamo u nekoj srpskoj školi. Max je sa Cacom otvorio veliku kompaniju pa je moj Žmu išao tamo da radi kako bismo dobili jednu veću finansijsku injekciju.

Po povratku iz Toronta izdao je restoran. Dali smo našu veliku kuću investitorima, dobili smo tri stana. Sve prodali, preselili se u jedan noviji kraj grada. Živimo u većem stanu, dva rentiramo. I pored te love od rentiranja ja piskaram nešto na net portalima, a moj Žmu popravlja računare za male pare.

Eto, mi pripadamo nekoj nazovi srednjoj klasi ali se i dalje bunimo na ulici kao i onih devedesetih. Klinci imaju velike prohteve, a i mi matori volimo da odemo van grada negde na vikend, pa i za doček Nove godine.

E, konačno dođoh do teme ovog pisanija. Malopre se vratila iz hipermarketa i ne pitajte koliko sam para tamo ostavila. Ove godine se moj „žestoki momak“ ušinuo plus je dobio neki virus tako da će ova 2019-ta biti dočekana kod kuće, prvi put posle x godina.

Verovatno će doći i neko od prijatelja, a iako i ne dođu, moramo da jedemo. A Nova godina nije nova kad nema prasetine, sarme, ruske salate, torte, šampanjca i ostalih đakonija. Neće se gledati TV jer je odavno izbačen iz ove kuće.

Muzika sa laptopa ili ovog muzičkog stuba i gramofona koje čuvamo kao relikvije iz nekih davnih vremena dovoljne su za okej raspoloženje. A tu su i knjige kupljene na Sajmu i na onoj manifestaciji Noć knjige.

Želim vam dragi moji da vam ova godina koja dolazi, za nijansu bude bolja od ove. Želim da budete zdravi. Sve ostalo je manje važno.

Ja želim da se 2019.ovde nešto promeni, želim i da mi vrate bar jedan lokal, zaostavštinu mojih predaka. I da budemo zdravi. Samo toliko.

Skromna sam, zar ne? Ljubim vas ja sve, javiću se opet, SNG 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.