Grešnica

“ Da, priznajem, grešnica sam. Spremna na kaznu. Grešna što sam dozvolila samoj sebi i deci da ćutim i trpim. Grešna što sam podigla ruku na čoveka koji me hrani i koji hrani moju decu. Grešna što sam i na tren pomisila da mogu nešto da promenim. Kažnjavam zato samu sebe. Deco, oprostite mi! „

Milena je odvezala sa glave plavu maramu sa tačkama koju je nosila po kući. Tavan je bio prašnjav, ali njoj prašina nije smetala. Još koji minut i svemu će biti kraj.

Gospođo, gospođo, otvorite oči! Lekar je stajao pored medicinske sestre u sobi i čekao da se Milena probudi.

Na tavanu ju je našao Sreten, njen najstariji sin. Davala je znake života. Bila je sreća što je Sreten te nedelje došao kući na vikend, i što se popeo da uzme neke stare knjige o kojima je pričao devojci na fakultetu.

Oca tog dana nije bilo kod kuće. Dozivao je sestre, ni one nisu bile u kući. Pomislio je da su sa majkom otišle kod ujaka, dve ulice dalje od njihove kuće. Popeo se na tavan i video majku. Reagovao je brzo. Bio je treća godina medicinskog fakulteta i znao je da mora ostati pribran, bez obzira na šok. Svojim starim opelom je odvezao majku u najbližu bolnicu.

Sada je čekao da se majka probudi, da čuje šta se sve desilo.

Milena je bila ugruvana i povredila je vrat. Nije uspela u svojoj nameri da se ubije.

Lekar joj je rekao da će tu ostati dan, dva, i da je zatim šalju na psihijatriju, gde šalju sve one koji pokušaju samoubistvo. Milena je zatvorila oči kada je to čula, a onda je pitala da li neko od njene dece zna da je u bolnici i šta je uradila. Nežna, plavokosa medicinska sestra je odgovorila da je tu najstariji sin.

***

Sreten je dugo razgovarao sa majkom. Ona je plakala. Ispričala mu je da se tog dana otac vratio sa njive ranije, pijan. Bacio je tanjir jela koji je stavila ispred njega uz reči da više neće da jede njene splačine. Bili su sami u kući. Jelena i Jasmina su otišle kod drugarice, baš posle ručka, ručale su ranije znajući da je pitanje kada će se otac vratiti kući. Mnogo puta do sada su ostale gladne, kada su čekale njega. Ili se nije vraćao kući, ili je bio pijan i nasilan, tako da su se krile u svojoj sobi.

Otac je počeo da psuje, pričala je Milena. Krenuo je na nju da je udari. Uzela je bokal pun vode, bio je na stolu. U deliću sekunde bacila je bokal na njega. Pao je i glava mu je bila krvava. Milena je otrčala u baštu, misleći da ga je ubila. Kada se posle nekog vremena vratila, njega više nije bilo ni u kuhinji, ni u kući. Videla je trag krvi kod kapije.

Umila se u kupatilu, spremila kuhinju i popela se na tavan. Odlučila je da prekine agoniju koja je trajala već petnaest i više godina.

I dalje je plakala dok je grlila Sretena.

****

Na odeljenju psihijatrije provela je tri nedelje. Dobila je izveštaj za svoju lekarku i prepisani su joj lekovi. Na hodniku, ispred sobe, čekalo je njeno troje dece. Sreten i sestre bliznakinje, pet godina mlađe od brata.

“ Kući se više ne vraćamo“ izgovorili su u glas.

Milena ih je gledala uplašeno, zbunjeno. Ćutala je dok joj je Sreten objašnjavao da im je ujak našao mali stan u Beogradu, i da im je dao novac za početak. Onda je ponovo zaplakala.

NASTAVIĆE SE

3 thoughts on “Grešnica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.