Grešnica- drugi deo

“ Deco, ja ne idem u Beograd! „Milena je odlučnim glasom rekla na putu od izlaza iz bolnice do Sretenovog automobila.

Sreten i njegove sestre su je zapanjeno posmatrale. Brisala je oči nekom crvenom maramom sa crnim tufnama koju je donela mlađa kćerka sa ostalom garderobom.

“ Možda ja sada nisam dobro, ali to ne znači da ujak treba da donosi odluke umesto mene“. Nastavila je odlučnim glasom.

Sreten je zaustavio automobil ispred jednog kafića, na ulasku u njihovo selo i pozvao ih sve na kafu i sok.

Tu je majka žurno zapalila cigaretu uz kafu i progovorila onim istim odlučnim glasom koji je sve iznenadio. Mislili su da će od lekova biti pospana i tiha.

“ Što te ne ubije, to te ojača. Tako i ja. Sa svojih pedeset tri godine neću da napuštam kuću u koju sam ušla sa nepunih osamnaest. Da, otac mnogo pije i zna da me udari. Udarila sam i ja njega. I poželela da umrem zbog toga.

On i njegovi su me spasli sirotinje u kojoj sam živela. Znate i sami u kakvom je stanju kuća pokojnih babe i dede. Radio je naporno otac u Nemačkoj sa vašim ujakom, da bismo napravili novu kuću ovde, kupio je zemlju, konje, i svu novu mehanizaciju. Pije, znam da pije ali pola sela pije i nisam ja jedina žena sa modricama. Ne pravdam ja to nasilje, samo kažem da nisam jedina žena koja ovako živi. Neću deco u Beograd. Idite vas troje u taj stan. Ako treba negde da odem, ja ću otići u roditeljsku kuću. Brat ako hoće može malo da je sredi. Ne donosimo nagle odluke. Možda moj udarac promeni vašeg oca, ko zna..“

Njena deca su je iznenađeno posmatrala. Sreten se igrao sa upaljačem i ćutao je. Sestre su očekivale da on, kao najstariji kaže nešto.

“ Dobro mama. Idemo svi kući. Razgovaraćemo sa tatom, ako je trezan. „

I tako su se vratili svojoj kući.

Zatekli su Milutina, oca porodice u kuhinji. Sedeo je za stolom i pio kiselu vodu. Pepeljara je bila puna, a prozor otvoren.

“ Vratila si se Milena. A i vi deco, sa njom. Evo, komšinica Mara mi je donela pasulj i neke kolače. Kuva za sebe, pa je bilo i za mene. Sedi Milena. Pročitao sam tvoje oproštajno pismo.“

“ Zašto je onda nisi posetio u bolnici? “ ogorčeno je upitala starija kćerka.

“ Deco, hoću sam da razgovaram sa majkom. Posle ćemo zajedno pričati o svemu. Sada nas ostavite same. „

Sreten je sa sestrama izašao iz kuhinje. Otac je bio trezan i smiren. Da je bilo drugačije, Sreten ih ne bi ostavio same.

****

Milutin i Milena su zaplakali kada su deca izašla iz kuhinje.

“ Ti sebe da nazivaš grešnicom, mučenice moja. “ Još jače je zaplakao dok je izgovarao te reči.

Zatim su dugo razgovarali. Milutin je rekao da zna da je preterao sa pićem. Zna i da je kriv za sve udarce koje joj je naneo. Kajao se. Rekao je da ne pije od onog dana kada ga je udarila i kada je pokušala da se ubije.

I Milena je plakala. Da, pogrešila je što je otišla na tavan. Samoubistvo nije rešenje, znala je sada to. Obećala je da to više neće ponovo pokušati.

NASTAVIĆE SE

1 thought on “Grešnica- drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.