Gost bloger- Udavača

MIŠKO

Svi se slazu da se Poverenik za kvart slogirao na vreme – da mu se to desilo godinu dana ranije, ne bi dobio salonski stan u centru, a godinu dana kasnije bi zavrsio ili na Dedinju ili na Golom otoku. Ovako, ostao je zaglavljen u penziji koju ne zeli, stanu koji ne voli i mestu gde njega ne vole. Uglavnom, decu je iskolovao, okucio, zaposlio i jako, jako retko vidjao.

Pamtim ga kao simpaticnog cikicu koji od ranog proleca do kasne jeseni sedi na terasi umotan u cebe i ljubazno se svima javlja, nudeci svima poneku lepu rec, savet ili pomoc. Interesantno, niko nikad nije dosao kod njega trazeci neku uslugu.

Kako to vec obicno biva, ozenjen je bio Kucnom Azdajom – sitnom vristalicom koja je davila macice po podrumu, tuzakala stanare inspekcijama i sudovima i danima sedela po Mesnoj zajednici zaleci se i urgirajuci za sve i svasta i svadjajuci se sa svima.

Onda je nekom palo na pamet da ispravi krivu ulicicu i spoji je sa velikom ulicom, pa je nasa kuca naprasno dobila dvoriste u kome su izgradili jos jednu kucu – ta nova zgrada je pripala zeleznici, imala je isti kucni broj kao i nasa, a Kucna Azdaja se proglasila Predsednicom kucnog saveta obe zgrade i prosirila polje delovanja – terorisala je i sirotinju iz nove kuce godinama. Tada je sledio obrt situacije – legenda kaze da je dobila batine od nekog polupijanog skretnicara kome politicka svest nije bila dovoljno razvijena da bi cenio reci Predsednice, neki kazu da ju je kosava tako sitnu i mrsavu zalepila za zid, cinjenica je da je zavrsila sa slomljenim rebrima i, cim je prezdravila, menjali su stan.

 

Novi stanar je bio Pera Lozac sa familijom, hrcak koji je u rekordnom roku zaglavio hodnike i dvoriste razmontiranim TA pecima, haubom Lade, makazama kauca, crvotocnim regalima i svim zamislivim smecem.

Ljubljena mu je bila susta suprotnost Kucne Azdaje – ogromna, debela, jakog glasa, nije se zaustavljala samo na izgledu zgrade, nego je ulazila i u sustinu, tj. kontrolisala sadrzaj svacije kuce i svacijeg lonca – Zena Zmaj.

Rezultat tako skladne veze bio je Misko – golobradi cetrdesetogodisnjak koji ce jednom, samo sto nije, bili – inzenjer!!! Misko je, inace, usao u legendu i po tome sto je, kad smo posekli u dvoristu korov od cca 2m, resio da nas tuzi sudu i da trazi da sve vratimo kako je bilo, tj. da vratimo korov, jer „kad je tu korov, nece dolaziti deca da se igraju“.

Takodje, Misko je usao u legendu i po tome sto je odbijao da makne prstom za bilo sta, jer, zaboga, bice jednom inzenjer. Tako se desavalo da Pera Lozac moli komsije da mu pomognu da utovari drva, jer ce „“Misko biti inzenjer, pa ne moze““.

Zena Zmaj je, uz stan, nasledila i predsednicko mesto od Kucne Azdaje, aktivno se bacila na posao, barem kako ga je ona shvatala, pa smo umesto krecenja fasade dobili puzavicu, novi katanac na vesernicu i pomenutu tuzbu za secenje korova.

Nekako u to vreme dosao je Crnogorac – mlad, jak, sa dvoje sitne dece i jakim vezama u opstini, uselio se u potkrovlje i izbezumio Zenu Zmaja – danima je lamentirala, pisala svakom ko je hteo da je slusa, plakala i vristala, ali je on bio nepokolebljiv – popravljao je krov, sredjivao tavan i ljubazno se javljao svima na hodnicima.

Majstori mi nisu smetali, smetalo mi je, recimo, kad je pocupao antene koje su bile na tavanu, ili kad je isekao vazdusne telefonske linije da stavi trosed, pa smo cekali dve nedelje da ih poprave,

Zena Zmaj vise nije znala sta da radi i ozbijno smo se zabrinuli za njeno zdravlje, kad je dosao konacni udarac – otkrili su da stan ne mogu da otkupe, jer je privatno vlasnistvo!!! A taman su mislili kako su super prosli dajuci manji stan na periferiji za salonac, i vidi ti sad!!!

Tada je Crnogorac napravio zavrsni udarac – zapalio je elektricne instalacije…stara zgrada, slabe instalacije, da ne bi silazio svaki cas, stavio je MALO jaci, ok, MNOGO jaci osigurac, ko je znao da ce to da se zapali?

Ubrzo posle toga Pera Lozac je umro, a ne dugo za njim i Zena Zmaj.

Cujem da ce Misko uskoro da diplomira.

https://udavaca.wordpress.com

1 thought on “Gost bloger- Udavača

  1. Imali smo babu u komšiluku koja je tražila da se cveće ogradi žicom da ga zaštiti od dece… U stanu u kome živim rodio sam se pre 41 godinu. Pamtim pojmove: „stari komšiluk“, zatim „novi komšiluk“ i „ove danas i ne poznajem“. Milion je priča u kolektivnim stanovalištima; u vreme kada je egzistencija bila stvar elementarne ljudske odgovornosti prema sebi i svojim najbližima, a ne pitanje da li ćemo imati čime da obezbedimo istu; one su se nizale skoro svakodnevno. Danas se ne nižu jer sve manje pričamo… u liftovima, na stepeništu jedni s drugima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.