Gospodin i ja

“ Da li znaš šta tražiš od mene? Da li si ti normalna?“

“ Znam šta tražim. Normalna sam. “

“ Ne, nisi normalna. Od njega svi beže, maltretira one devojke, dušu im vadi. A ti hoćeš u njegov odsek! NE DAM! NE DOZVOLJAVAM! “

“ Postoji način da radim sa njim.“

“ Koji način? “

“ Dozvolite da dežura sa mnom bar nekoliko dana, molim Vas. “

“ O, s tobom ne može da se priča. Da ti se dokaže. Idi dole,dođi kasnije na kafu. Ajde, begaj“

*

U 15.45. ON je ušao u moju kancelariju.

“ Devojke su otišle ranije. Ja sam u kancelariji. Dežuram sa tobom. “

“ Važi, vidimo se. “

Odradila sam sve što sam planirala i imala za taj dan. Spakovala sam se i rekla obezbeđenju u kojoj ću kancelariji biti u slučaju da se pojavi neka stranka.

Ušla sam u kancelariju sa rečima

“ Besmisleno je da sedimo u dve kancelarije, a nikog sem obezbeđenja, spremačica i nas nema. Mogu da sedim sa Vama? “

“ Naravno. Pročitao sam novine i sad ništa ne radim. Dežuram. “

I tako je krenuo razgovor. Pitao me je zašto sam uporno insistirala da radim u njegovom Odseku kad njega svi ne vole, čak ga i mrze.

Otvoreno sam odgovorila da ja imam pozitivno mišljenje, da se ne obazirem na priče, i da želim da naučim od njega sve što mogu.

Posmatrao me je i ćutao. A onda se umorno nasmejao i rekao da hoće da prenese svoje znanje meni. Drago mu je što se razlikujem od mnogih koji tu rade.

I tako me je Gospodin tog popodneva naučio nekim stvarima. Prvo, nevezanim za računare, a zatim je krenuo sa pričom o računarima.

Dežurstvo je brzo prošlo, a tek je počeo da otkriva delić svoga znanja.

*

Dežurao je sa mnom kad god bi stigla naredba da i on dežura. Učio me je šta su programi koje je napravio do sada, kako se rešavaju neki sitni problemi.Pričao je, pokazivao a ja sam hvatala beleške.

Načelnica je jednom prilikom, kada smo zajedno dežurale rekla da je Gospodin oduševljen. Da je veoma zadovoljan što upijam sve što kaže i da mu nije jasno zašto ne mogu da pređem kod njega u Odsek.

“ Šta si mu uradila? Prema svima je mrzovoljan, čak i grub. “

“ Ništa. Posmatram ga kao dobrog i pametnog čoveka. Čoveka koji nesebično prenosi svoje znanje. I nije namćor, zna da bude vrlo duhovit. “

“ Ti si bre čudo. Iznenađuješ me. “ Nasmejala se Načelnica.

*

Svi su bili iznenađeni što ih ne podržavam u pričama o Gospodinu. Jasno sam svima stavila do znanja da nisam tračaruša i da sve ono što razgovaram sa njim, ostaje između nas.

Gospodin je kasnije otišao iz Firme. Prešao je u drugu a zatim je osnovao svoju.

Sreli smo se jednom u restoranu u koji povremeno dolazimo oboje. Bili smo veoma srećni što se vidimo. Upoznao me je sa svojom decom, a ja njega sa mojom mamom.

Imam njegove brojeve telefona, ali ga ne zivkam svaki čas. Zvaću ga kada mi bude zaista potreban, a i da ga čujem kako je.

Zaista mi je bila čast raditi sa jednim pametnim, dobrim, pravednim čovekom koji je dao veliki doprinos Firmi. Jako mi je žao što ga nisu voleli i što su kružile raznorazne neistinite priče o njemu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.