Gorak život, drugi deo

“ Ana je imala šest meseci kada je Marko počeo iz dana u dan da dolazi kući pijan. Nalazila sam u početku opravdanje da mnogo radi a da beba plače kod kuće pa ne može da se odmori. Ali, kada je počeo da igra karte i da gubi, sva opravdanja su nestala. Bio je dužan na više mesta. Tada je obećao da će prestati da pije i da se kocka.

U tom periodu, kada je bio dobar muž i otac, ostala sam trudna sa Danilom. Marko se napio te večeri kada je Danilo rođen. Pio je sve dok me sa bebom nije izveo kući. Onda je usledila apstinencija i kunem se, boljeg čovek od njega tada nije bilo.

Godine su prolazile, deca rasla i odrasla. Marko se potpuno propio. Deca na fakultetu, u gradu, a mi sami kod kuće…i umesto da uživamo, on počeo da me tuče. Para je za piće sve manje.

Iz dana u dan, iz meseca u mesec, bio je sve agresivniji. Bes zbog gubitka na kocki ispoljavao je na meni.

Jedne večeri, kada mi je napravio veliku modricu na oku i kada mi je povredio ruku, više nisam mogla da trpim. Izudarao me je i legao da spava. Uzela sam žarač iz peći i dva, tri puta ga udarila po glavi. Našla sam i sekiru, pa sam i onim drvenim delom udarala, udarala do besomučnosti. Neće on mene više da bije. Misli, sad nema dece i može da se iživljava.

Krvi je bilo na sve strane. Javila sam deci da sam im ubila oca, i onda sam zvala policiju.

I tako sam ja ovde već tri godine. Imam još dvanaest da odležim. Bila je to blaga kazna jer nikada nikome nisam naudila, i trpela sam višegodišnje nasilje.

Deca me ne osuđuju. Dolaze. Donose hranu, cigarete, knjige. Ovde nemam nikakvih problema. Navikla sam se.

Eto, ako ti je zanimljiva ova priča, ti piši. Mada, ja znam da nisam jedina žrtva nasilja. I znam da sam pogrešila. Kajem se. Ali, plašila sam se da će me naći gde god da odem.“

Jelena je pričala i gledala u jednu tačku na zidu. Ne odobravam nasilje, ali osećam tugu zbog Jelene. Mogla je da živi kvalitetnije i bolje da nije bilo Marka. Da je u životu napravila drugačiji izbor. Ko zna..od sudbine se pobeći ne može.

Ukoliko primetite da vaša draga osoba ima problem sa alkoholom ili kockom, reagujte na vreme. Izlečenje postoji.

Ukoliko nemate snage da prolazite kroz taj proces lečenja, i ukoliko vam je taj neko naneo previše bola, bežite. Ne morate da budete žrtva nasilja.

Želim vam da ne iskusite ovo bolno iskustvo.

5 thoughts on “Gorak život, drugi deo

    1. Život je u suštini tužan, samo ga mi bojimo svojim veselim bojama..a ove priče podsećaju da oko nas žive oni koji pate,
      Dule, hvala što pratiš moj blog

  1. Draga moja, ako si u dilemi da li su dobro uradila, nastojaću da u nekoliko rečenica ispričam moju priču….

    Kada me je rodila, majka je imala nepunih 18 godina. Lepa, mila, satkana od dobrote i emocija…I sada, posle 50 godina, ljudi koji je se sećaju kažu da u selu nije bilo lepše i milije devojke.

    Otac, stariji 7 godina od nje, klasični bosanski džentlmen, što znači da je uvek on u pravu, žensko ima da ćuti i kušuje, dočekuje ga i ispraća, žmuri na njegove otvorene prevare, a on sam patološki ljubomoran. Brat narodnog heroja, sa 20 godina postao sekretar sreza i u ona gladna vremena imao auto, vozača, neograničen fond za reprezentaciju….Lep, izgledan, pametan, a bogami može i da nekoj kurvici pruži mnogo toga….Nijednu od tih prilika nije propustio, pogotovo mu je alkohol omilio. Danas bi bio jedan od predsednika vlade (u penziji) da sve prilike nije uništio svojim opijanjem, kada se pretvarao u zver.

    Trpela je moja majka njegove krvave batine godinama…..Njegova ponižavanja, njegove ljubavnice, bacanje ručka na pod, šutiranje nogama u glavu, u stomak, nije birao gde udara. Povremeno je pokušavala da pobegne, ali bi je uvek pronašao, uvek plakao i obećavao joj da će se popraviti….Sve to do novog premlaćivanja, kada bi zgranutim lekarima pričao kako ne zna šta da radi „kada mu se žena stalno sama povređuje.“

    Gutala je ona to, sve usamljenija i usamljenija, sve beznadnija i poniženija….Dok jednog dana, nakon što ju je pretukao da nije bilo mesta na njenom telu koje nije bilo otvorena rana, nije prikupila snage i popila sonu kiselinu. Umirala je pred mojim očima, šest mi je godina bilo, strašnom smrću je skončala…Kako je moj život izgledao posle toga i koliko keloidnih ožiljaka imam, bolje da i ne pričam.

    Ti si skupila hrabrost i odbranila se. Spasila svoju decu da ti ne dolaze na grob….Gledaćeš jednog dana svoje unuke. I ostaće ti još nešto od života.

    Postupila si onako kako si jedino i mogla, divim ti se i čestitam ti. Znam da imaš mučnih i teških trenutaka, ali, doživećeš bolja vremena.

  2. P.S. Kamo lepe sreće da je moja majka tako postupila. Moj ceo život bi bio sasvim drugačiji.
    Kamo, kamo lepe sreće……

  3. Алкохол, насиље, ужас…толико тога има око нас, чини ми се све више и више 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.